¿Qué es el sitio web?

Krik Žene

Glasovi svijeta ujedinjeni protiv nasilja nad ženama. Pjesnik, umjetnik, pridružite se!

14/06/2026

U AVGANISTANU JE BITI ŽENA BOJNO POLJE.

Ono što se dešava u Heratu nije samo još jedna vest. To je odraz sistema koji se toliko plaši naše slobode da odlučuje da nas zatvori zbog načina na koji se oblačimo ili zbog korišćenja parfema. UN su upravo potvrdile hapšenje najmanje 30 žena upravo zbog toga. Ali hapšenje nije najgori deo; to su stigma i nasilje koji ih čekaju nakon puštanja na slobodu.

Čak i kada su ljudi izašli na ulice da protestuju za njih, odgovor je bila vatra. Ima mrtvih i povređenih jer je neko odlučio da je žena sa glasom pretnja. U Krik Žene, svaka od ovih priča boli jer znamo da ovaj rat protiv nas nema granica.

To nije pitanje politike; to je pitanje humanosti.

Ako te ogorčava što žena gubi slobodu zbog komada tkanine ili što dete gine u protestu za prava svoje majke, onda je ovaj krik i tvoj. Ne dozvoli da ovi glasovi utihnu u tišini daljine.

Saznajte više na www.womanscream.com

10/05/2026

Poreklo reči „feminizam“ je fascinantna priča puna neočekivanih obrta. Da li ste znali da se njeno prvo zabeleženo pojavljivanje, u Parizu 1871. godine, nalazilo u medicinskoj tezi? Da, doktor Ferdinand Valère Faneau de la Cour koristio je taj izraz da opiše navodnu „patologiju” kod muškaraca obolelih od tuberkuloze. Primetio je da su neki pacijenti razvijali osobine koje je smatrao ženskima, poput širokih kukova ili visokog glasa, i taj skup karakteristika nazvao je „feminizam”, smatrajući ga zaustavljanjem muškog razvoja, patološkom feminizacijom tela. Čak ga je povezivao sa slabošću karaktera, osobinama koje su u to vreme bile negativno pripisivane ženama.

Godinu dana kasnije, reč je dobila novo značenje, ovog p**a kao uvreda. Pisac Alexandre Dumas sin upotrebio ju je pejorativno u svom pamfletu L’homme-femme. „Feministima” je nazivao muškarce koji su podržavali politička prava žena, poistovećujući ih sa tom navodnom „bolešću” muškog tela. Nazvati nekoga feministom tada je značilo optužiti ga za moralnu i intelektualnu slabost.

Ali priča se tu ne završava. Zahvaljujući snazi i viziji hrabrih žena poput francuske sufragistkinje Hubertine Auclert, reč je ponovo osvojena. Ono što je nekada bio pogrdan izraz postalo je zastava otpora i moćan simbol pokreta za jednaka prava žena i muškaraca. Ova transformacija predstavlja čin jezičke pobune: uzeti reč koja je korišćena protiv vas i pretvoriti je u sopstveni identitet.
U Krik Žene slavimo moć reči da se pobune i promene, baš kao i mi.

Feminizam je danas princip jednakosti koji nas ujedinjuje i podstiče da nastavimo da podižemo svoje glasove, bez granica, za pravedniji svet za sve.

Pratite nas na www.womanscream.com

03/05/2026

Ponekad je tišina jedne žene glasnija od bilo koje eksplozije. U srcu Beirut, ugašen je glas koji je svoj život posvetio razumevanju misticizma i ljudske krhkosti kroz poeziju.

Khatoon Salma Kershet nije bila samo istraživačica i diplomkinja American University of Beirut; bila je pesnikinja, jedna od onih povučenih i dubokih glasova koji biraju senku razmišljanja umesto sjaja slave. Kroz dela poput *Embracing a Waiting Woman* i *The Last Inhabitants of the Moon*, Salma je istraživala bol izgnanstva sa osetljivošću koju mogu nositi samo oni koji su hodali ivicom ponora.

Njena smrt, zajedno sa njenim mužem Mohammedom, u napadu u Tallet al-Khayyat, nije samo biografski gubitak. To je, kako je već rečeno, „masakr jezika“. Kada pesnikinja umre na ovakav način, gubimo reči koje još nisu bile napisane da imenuju našu sopstvenu patnju i nadu.

Salma je pisala o rani jezikom koji nije ličio ni na šta osim na istinu. Njeno interesovanje za sufizam prevazilazilo je akademsko; bilo je to traganje za svetlom u tami, način da se razume da čak i u najpotpunijem gubitku postoji suština koja ne može biti uništena.

Danas se njeno ime pridružuje tolikim drugim glasovima utišanim nasiljem rata, podsećajući nas da su kultura i poezija često najranjivije mete, ali u isto vreme i najotpornije. Govorimo o njoj ne samo da bismo oplakivali njenu smrt, već da bismo potvrdili pravo svake žene da njen glas, njena misao i njen život budu sveti.

Koliko još reči moramo izgubiti da bismo razumeli da je svaki utišani ženski glas deo naše sopstvene ljudskosti koja nestaje?

Mi smo poezija, mi smo glas, mi smo KRIK.
Upoznaj nas na www.womanscream.com

16/04/2026

Promeniti ime, da bi znali da postojiš…

Ne tako davno, glas žene spisateljice često je bio ućutkan, osporavan ili jednostavno ignorisan. Ne zbog nedostatka talenta, već zbog dubokog nepoverenja u vrednost ženske perspektive u književnom kanonu. Žene nisu bile shvaćene ozbiljno.

U takvom restriktivnom okruženju, Charlotte Brontë, Emily Brontë i Anne Brontë odlučile su da podignu svoje pero. Svesne prepreka, odlučile su da se sakriju iza muških pseudonima. To nije bila estetska odluka, već strategija preživljavanja, kako bi njihove reči mogle da budu pročitane i da ne budu procenjivane kroz njihov pol.

Njihovi romani prevazilaze samu priču. Oni su duboka razmatranja univerzalnih ljudskih sukoba: potraga za autonomijom, složenost želje, moralne dileme i kruti okviri koje društvo nameće. Predstavljaju žene koje, uprkos svemu, počinju da misle svojom glavom u svetu koji je to smatrao pretnjom postojećem poretku.

Pravo dostignuće ne leži samo u tome što su uspele da objave svoja dela. Ono leži u razumevanju represivnog konteksta u kojem se to dogodilo. Bile su prinuđene da se prilagode sistemu koji im je uskraćivao identitet legitimnih autorki. Ostavile su neizbrisiv trag, nasleđe koje i dalje snažno odjekuje.

Možda danas više ne moramo da se krijemo iza lažnih imena da bismo pisale, ali borba nije završena. I dalje postoje suptilni, a ponekad i vrlo direktni pritisci na to kako ženski izraz treba da izgleda, koje teme su prihvatljive i koliko daleko sme da ide ono što žena govori kada izgovara svoju istinu.

Zato, kada govorimo o sestrama Brontë, ne gledamo u prošlost sa romantičnom nostalgijom.

Prepoznajemo istoriju ograničenja i otpora koja i dalje odjekuje u sadašnjosti i tera nas na duboko pitanje: koliko smo zaista napredovali u oslobađanju ženskog glasa?

Mi smo glas koji prelazi vekove.
Mi smo KRIK ŽENE.

06/04/2026

Prošlog marta srušili smo zidove.

Zatvarajući ovu 16. sezonu festivala Krik Žene 2026 (Woman Scream - Grito de Mujer) pod motom Bez granica, ne želimo govoriti o brojkama ni događajima, već o stvarnim, bliskim susretima koji su se dogodili na svakom mestu gde se naš glas čuo.

Želimo da zahvalimo svakom čoveku koji je prišao da podeli svoju svetlost, svoje slušanje i svoje vreme sa ovom pričom koja nas povezuje i čini boljim stanovnicima sveta.

Hvala svima koji su dali telo i srce u organizaciji, onima koji su nam otvorili vrata i svoje prostore, kao i onima koji su nas svojom tihom prisutnošću ili toplom rečju podsetili da niko nije sam kada odluči da podigne glas i pusti svoj KRIK.

Ovaj festival živi zahvaljujući toj iskri humanosti, pretvarajući strah u umetnost i izgnanstvo u zajedničku pesmu.

Videli smo kako se barijere ruše. Osetili smo bliskost, veliku bliskost, uprkos udaljenostima, jer su bol i nada žena i devojaka migrantkinja pronašli u ovom festivalu dom gde su saslušani s poštovanjem.

Nastavimo da hodamo zajedno. Vaša podrška je dah koji nam omogućava da nastavimo da sanjamo.

Čulo se, jasno i snažno. Hvala što ste deo ovoga.

Posetite nas na www.womanscream.com

—

(Pesma: muzički poema „Cartografía de Pies Descalzos“, Marcela Barrientos, Hurlingham, Argentina)

03/04/2026

Završili smo sezonu
Uspeli smo!

27/03/2026

WOMAN SCREAM (Krik Žene 2026) na festivalu Pulcheria 2026 u Piacenzi, Italija 🇮🇹, okupio je 14 umetnica, performerki, pesnikinja i muzičarki iz 11 zemalja u dirljivom i zajedničkom događaju posvećenom slobodi izražavanja i pravima žena.

Hvala Sabrini De Canio i Lucilli Trapazzo iz Piccolo Museo della Poesia što su dovele ovaj umetnički susret u Piacenzu, kao deo globalnog pokreta koji se svakog marta održava u desetinama zemalja širom sveta.

Posebna zahvalnost festivalu Pulcheria na gostoprimstvu, kao i Sereni Groppelli i Samanthi Oldani na institucionalnoj i kulturnoj podršci.

Mi smo glas, mi smo krik.

27/03/2026

Krik Žene 2026 Serbijia 🇷🇸

U okviru festivala smo izvele recital. Izabrale smo i čitale pesme koje se bave doživljajem izmeštenosti i posledicama različitih migracija.
Pesme su pratile iskustva žena na putu, od izbora da se krene, do adaptacije, ili neadaptacije na novu sredinu.

Htele smo da naglasimo da iskustvo migracija utiče na sve generacije i s toga su učesnice recitala uzrasta od 8 do 45 godina. Recital smo izvele dva p**a, jednom kao uličnu akciju ispred starog doma kulture u Gornjem Matejevcu, a drugi put pred publikom u našem prostoru centra "Novi list".

Kao deo ovog događaja smo kuvale domaće vino i družile se.

Pesme su čitale: Eva Marković, , , , , , .s, .lj

Fotografisala i vino kuvala

Hvala svim učesnicama i gošćama, zbog vas znamo da je Krik važan!

22/03/2026

Ove nedelje smo u okviru festivala organizovale projekciju filma „5k from the frontline“, kao i radionicu terapijskog pisanja sa devojkama.

Film o životu civila blizu linije fronta u Ukrajini bio je inspiracija za razgovor o iskustvima migracija na Balkanu. Neke žene su podelile lične priče o ratu, odlascima i novim počecima, podsećajući nas koliko nas ta iskustva mogu povezati.

Radionica poezije približila je devojkama pisanje kao način izražavanja ličnih priča. Nastalo je četrnaest pesama koje govore o važnim iskustvima mladih žena.

Hvala svima koje su podelile svoje priče i bile deo ovog susreta.

Dirección

La Romana
22000

Página web

http://www.womanscreamfestival.com/

Notificaciones

Sé el primero en enterarse y déjanos enviarle un correo electrónico cuando Krik Žene publique noticias y promociones. Su dirección de correo electrónico no se utilizará para ningún otro fin, y puede darse de baja en cualquier momento.