20/03/2024
Kšištof Čiževski: MALI CENTAR SVETA
Kako danas promišljamo socijalne, kulturne i uopšte savremene pravce kojima bi društvo, duboko zagazilo u 21. vek, moglo da oblikuje budućnost, kada sadašnjost očigledno posustaje pod teretom zastarelih formi iz prošlog veka?
Dve knjige Kšištofa Čizevskog „Mali centar sveta“ i „Etos pograničja" prevedene su na srpski jezik, u izdanju izdavačke kuće XX vek. Prilikom posete predstavnika Poljski institut u Beogradu / Instytut Polski w Belgradzie našem Centru u Subotici na poklon smo dobile oba izdanja ovog autora, koja su nas duboko inspirisala i osvetlila pravce u kojima pokušavamo da delujemo.
Predstavljajući koncept POGRANIČJA kao područja međusobnog prožimanja, suživota i dijaloga, Kšištof Čiževski govori o nasleđenom jeziku od prethodnih pokolenja koji je u velikoj meri jezik konfrontacija, samoodbrane, nacionalne mitologije i vlastitog „jedinog ispravnog“ stanovišta, a koji treba pretvoriti u jezik koji se pruža ka Drugome, koji imenuje ono što je zajedničko, što je između, što uvodi u prostor dijaloga - o revolucionarnom činu koji koristi kulturu i umetnost za ozdravljenje društva.
On predlaže dekonstrukciju scene, slušanje umesto predstavljanja, aktivno učešće građana, otkrivanje sećanja zajednice, rad sa decom, suočavanje sa stihijom pograničja (u široko shvaćenom kontekstu), međukulturne prakse, ponovnu izgradnju agore, ostanak u svom gradu i borbu za bolje društvo. Borba se odvija kroz empatiju, slušanje, prihvatanje.
„Odbacujući provinciju, mesto iz kog smo potekli, odbacujemo mogućnost da rastemo i kreiramo nešto autentično, moguće samo u našem kontekstu, nešto što vodi sopstvenoj ispunjenosti.“
Čiževski jasno govori o avetima nacionalizma, odlasku, ali i čežnji za otadžbinom (ne državom), ukorenjivanju, izgradnji ličnog sigurnog prostora kao osnovi za otvorenost, identitetu naspram različitosti - osećanjima toliko bliskim svakome od nas ali često zatrovanim populističkim desničarskim narativima.
„Moderna koncepcija nacije, zajedno sa njenom institucijom - državom, potisnula je sve druge oblike zajednice: gradove, sela, pokrajine, regije, i dr, koje su katkad obuhvatale nekoliko različitih nacija, a katkad nekoliko delova jedne iste.“
Mali centar sveta predstavlja koncept provincije dovoljno snažne da se oslobodi provincijalizma: „Tvore ga ljudi gladni putovanja iza horizonta poznatog, nepokorni krutim pravilima i apsolutističkim stavovima. (...) Mali centar sveta počiva na kontinuitetu tradicije. Tajna je u tome što, umesto da vezuje ruke brigom o očuvanju nasleđa ili prisilnim negovanjem uspomena, on pruža pionirima i inovatorima šansu da tragaju i da stvaraju, da zadiru i u prošlost otkrivajući njen potencijal za budućnost, da pronalaze nove forme izraza istovremeno ih oslobađajući ukalupljenih obilka „očuvanja tradicije.“
Kšištof Čiževski je svoj život posvetio izgradnji i promociji malog centra sveta. Književnik, izdavač, umetnički fotograf i glumac, osnovao je Fondaciju „Pograničje“ i Centar „Pograničje-umetnosti, kultura naroda“ (1991. godine) u Sejnima, poljskom gradu u blizini poljsko-litvanske granice, gradu iz koga su svi odlazili pre postojanja centra, a koji je zabeležio tri p**a veći broj stanovnika otkad se primenjuju kulturne i umetničke prakse.
„(...) zbog toga su od suštinskog značaja za nas bile međuljudske veze, sve ono što se događa sutradan nakon pesničke ili muzičke večeri, i što nastavlja da traje, sve ono što se kultiviše i razvija u procesu, ono što životu daje esenciju.“
Kšištof Čizevski biće i naš gost ove godine te preporučujemo da se do tada upoznate sa konstruktivnim idejama ovog vizionara koje na tako poetski i miroljubiv način projektuje novo vreme i prakse koje jedino svi zajedno možemo ostvariti.
Klara i Rosa
