Завичајни музеј Петровац на Млави је установа културе основана 1998. године од стране Скупштине општине Петровац на Млави. Као музеј комплексног типа, Завичајни музеј има четири збирке: Археолошку, Етнолошку, Ликовну (Уметничку) и Историјску збирку. Pored bogatog kulturno-istorijskog nasleđa iz praistorije, antike, srednjeg veka, kao i raznovrsne etnografske građe materijalne i duhovne kulture,
na formiranje Zavičajnog muzeja presudan uticaj imala su višegodišnja iskopavanja na lokalitetu Belovode kod Velikog Laola. godine započeli Narodni muzej iz Beograda i Narodni muzej iz Požarevca u okviru naučno-istraživačkog projekta „Arheometalurgija vinčarske kulture“. godine, pružanjem stručne i logističke podrške, na realizaciji projekta aktivno učestvuje i novoosnovani muzej u Petrovcu. Muzej je osnovala SO Petrovac na inicijativu grupe građana koja je u periodu od 1996. godine u nekoliko navrata podnosila SO Petrovac, najpre Zahtev-Predlog da SO Petrovac donese Odluku o osnivanju, a zatim i Predlog za osnivački statut Zavičajnog muzeja u osnivanju. dolazi do osnivanja Zavičajnog muzeja i registracije u Privrednom sudu u Požarevcu. godine, Muzej dobija deo prostora u visokom prizemlju reprezentativnog zdanja „Stare pošte“, koje se nalazi u užem centru grada. Zgrada pripada jedinstvenom arhitektonskom kompleksu „Načelstva“ i kao nepokretno kulturno dobro, pod zaštitom je Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Tokom dosadašnjeg rada Zavičajnog muzeja, formirane su sledeće zbirke: arheološka, etnološka, istorijska, likovna (sa jednim legatom) i numizmatička. Zbirke su manjeg obima, ali se sukcesivno uvećavaju zahvaljujući arheološkim iskopavanjima lokaliteta Belovode, povremenom radu Likovne kolonije, poklonima i, ređe otkupom. Putem razmene sa drugim muzejima i srodnim ustanovama kulture, kao i poklonima pojedinaca, oformljena je i muzejska biblioteka. Galerija Zavičjanog muzeja zvanično je otvorena 26. godine Petom jesenjom izložbom Udruženja likovnih umetnika Petrovac. Projekat i idejno rešenje izložbenog prostora u skladu sa normativima savremene muzeologije, izveo je Zoran Jovanović, arhitekta u Narodnom muzeju u Beogradu. Na godišnjem nivou u proseku se organizuje desetak izložbi. Uspostavljena je saradnja sa drugim muzejima i srodnim ustanovama kulture. Najzastupljenije su izložbe likovnih i primenjenih umetnosti. Takođe, muzej je u dva navrata organizovao mini festival etno-filma i veče arheološkog filma. Izdavačka delatnost Zavičajnog muzeja nije zaživela u pravom smislu te reči, ali sve izložbe u Galeriji muzeja bile su propraćene kataloškom publikacijom. Na lokalnom nivou Zavičajni muzej je ostvario saradnju sa svim kulturno-obrazovanim ustanovama i udruženjima, kao i sa likovnim udruženjima i muzejima u okruženju. Kao jedna od mlađih kulturnih ustanova u gradu, Zavičajni muzej ima za cilj: prikupljanje, čuvanje, istraživanje i promovisanje kulturne baštine, pre svega na nivou opštine Petrovac, razvijanje likovne kulture, pružanje podrške umetničkim stvaraocima, edukovanje sugrađana kroz radionice, izložbe, publikacije i druge javne projekte Zavičajnog muzeja.
