У Новом Бечеју, 1830. године, Антоније Брежевски ствара дилтетантску дружину која живи све до 1848. год. После његове смрти 1840. дружину је водио Шандор Дада, а 1844 Јован Кнежевић Цаца, када су се новобечејска и врањевачка дружина спојиле на кратко, од1845. До 1848 вођство поново преузима Шандор Дада.
1857. год. Кнежевић поново оснива дилтантску дружину, која ради све до 1860. када одлази у Чанад и осваја публику са својом дружином у Новом Бечеју и околину, Кикинди, Великом Сентмиклошу... Добија дозволу за рад, враћа се у Нови Бечеј и ту, Врањеву, Кнжевић од прве дилетатнске дружине ствара прво српско професионално позориште.
Кнежевић је са новоформираним позориштем гостовао по већим местима Војводине са велики успехом. Ту су северни Банат, Бачко потисје, Кањижа и многа друга места. У јесен 1860 ово позориште одлази у Нови Сад. Посета новобечејског позоришта Новом Саду била је пресудна за оснивање Српског Народног Позоришта у Новом Саду јула 1861. године.
Можда би требало истаћи да су први апостоли српског позоришта били управо Врањевчани и да се колевка српског позоришта заљуљала баш у Новом Бечеју. Неколико највећих имена српске сцене почело је свој позоришно-уметнички живот у Врањеву.
Јован Кнежевић Цаца је свакако био оснивач, управник, редитељ и глумац првог српског позоришта, а Нови Бечеј кошница позоришних дружина.
