27/11/2017
ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ЏАСТ МЕРИД
На конференцији за медије најављена је премијера комедије "Џаст мерид" по тексту Дуње Петровић и у режији Војина Васовића. Премијера је 30. новембра у 20 часова на Сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра, а репризе су 2, 5, 14. и 30 децембра.
„Џаст мерид“ је прича која се дешава сада и овде. У времену, у коме се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. А они су мајстори довијања. Тројица најбољих пријатеља, папучић Добрица, муљатор Лепи и штребер Вектор, стављени су пред велики изазов – како да за 10 дана, са 0 динара, организују Добричино венчање, а све то под будним оком Добричине будуће Таште, следећи немогуће захтеве његове девојке Сандре, од које се крије само једна ситница – да буџета нема. У току свих могућих и немогућих свадбених задатака које ће ови момци морати да реше, и пријатељство ће бити стављено на тест, јер Сандра није једина од које се нешто крије.
У представи играју Чедомир Штајн, Душан Станикић, Никола Милојевић, Мирослав Петровић, Нада Јуришић и Александар Милојевић. Сценограф је Ана Колбјанова, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић Трнда, кореограф Сања Матејић, инспицијент Рада Јовановић.
Дуња Петровић, ауторка текста:
Време и место у коме живимо пружа бесконачан потенцијал за комедију... и апсурд. У околностима у којима се више живи од сналажљивости него од новца, довијање је постало готово занимање по себи. То је била полазна тачка мог комада. И зато су главни ликови мајстори управо тог заната. Лепи има крупне амбиције, иако је трговац на ситно; муљатор који живи од данас до сутра у непрестаним покушајима да се домогне лаке лове... или било какве лове. Вектор је уштогљени физичар, један од оних прешколованих, неснађених људи. Од њега се увек много очекивало, баш као што се и сада много очекује... да плати чак 3 заостале кирије. И трећи међу њима, Добрица, младожења. Он је заглављен у дугој вези, која је много више од тога – то је заједница... економска. Пошто је у позицији у којој је издржаван од стране своје девојке, онда и он мора да издржава штошта... рецимо, њену мајку у чијем стану живи. То су људи које свако има у свом окружењу. Али нису само они слика нас. Сандра, Добричина девојка, не само да је морала да оде у „бели свет“ Арапских Емирата, већ се бави лајф коучингом, измишљеним занимањем за све који не умеју да живе са собом. Њена мајка оптерећена је подмлађивањем у трци са временом које ју је прегазило. Цига Џомла рентира сопстенве бурме за кесицу лешника, Рубеола машта да постане волонтер, цркве скупљају лајкове на фејсбуку, док им попови имају забрану изласка из земље, а ничу и фантомске агенције у којима се тражи „преко 25 година радног искуства и до 30 година старости“. Е у таквим околностима, ови момци морају да организују свадбу за 10 дана са 0 динара. А зашто свадбу, ако не због папира - зар има јачег повода да се неко упусти у ту авантуру данас?! И док би се у Немачкој, рецимо, овај комад сматрао комедијом апсурда, овде се, на жалост, више чини као реализам. Наравно, увила сам га у лагани водвиљски формат, како би нас превасходно терао на смех, али за оне који воле да читају између жанрова, биће ту и озбиљнијег штива. А срећан крај се подразумева, јер “ако није добро, то онда и није крај”.
http://www.joakimvujic.com/news_cir.php
