13/07/2026
GERMANIJA SMRT U BERLINU - Hajner Miler
Naredno igranje: 15. jul u 21 č
Ovako je to bilo: u Dubrovniku sedamdesetih, Hajner mi je uz „ukuhanu kod Manona“ ispričao da nije imao ni četiri godine kada su njegovog oca Spartakovca, nemačkog komunistu, nacisti uhapsili među prvima čim su došli na vlast i strpali ga, marta 1933, u prvi, tek otvoreni, konc-logor Dahau kod Minhena.
Kada je nacizam poražen, logoraš je postao ministar u prvoj vladi Nemačke Demokratske Republike, a njegov sin je završio gimnaziju i već kao dvadesetogodišnjak upoznao Bertolta Brehta, trčeći sa probe na probu hodnicima Berliner ansambla, kao jedan od članova horde njegovih asistenata-dramaturga.
Već početkom pedesetih ministar je postao zatvorenik, osuđen kao titoista na staljinističkom procesu. Tako je kroz prozor zajedničke ćelije, sa zatvorenim nacističkim generalima, posmatrao ustanak berlinskih radnika 1953.
Tada je ministar kulture Istočne Nemačke izjavio da je narod izdao
Vladu, a Hajnerov šef Bertolt Breht je odvratio da bi onda Vlada zbog toga trebalo da smeni narod!
Uskoro je Berliner ansambl trijumfovao na prvom Teatru nacija u Parizu, a B.B. je u Moskvi iste 1955. dobio Staljinovu nagradu.
Sledeće godine Breht je umro a Hajner je otao bez posla i postao čudna pojava: frilens novinar u Istočnoj Nemačkoj.
Već 1961. izbačen je iz udruženja pisaca, napisao svoje prve velike komade za pozorište, počeli su da ga štampaju i igraju u Zapadnoj Nemačkoj i kada sam ga sreo u Dubrovniku rekao mi je: “Dali su mi prvi put pasoš da odem da držim predavanja u Americi, zato što su mislili da neću da se vratim, ali sam ih prešao i vratio se. Sada su me pustili u Jugoslaviju i opet ću da se vratim, jer se mi komunisti uvek vraćamo u svoje komunističke zemlje.”
Prošle su godine i Hajner je postao Sveta Krava
svenemačkog i svetskog pozorišta, celebrity i direktor Brehtovog Berliner Ansambla.
Sedeli smo ranih osamdesetih u Klubu književnika u Beogradu kada mi je gurnuo preko stola tekst i rekao: "Ovo sam napisao za mog i tvog oca."
Bio je to komad GERMANIJA SMRT U BERLINU.
Već tada sam napravio njegov CEMENT u Ljubljani i Beogradu, a onda smo godinama igrali u KPGT-u njegove komade OPIS SLIKE, NALOG, HAMLET MAŠINA, FILOKTET, OBALA ĐUBRIŠTE MEDEJA MATERIJAL PREDEO SA ARGONAUTIMA i sada je došao na red,
prekasno i za njegovog i mog oca i za njega i za mene – osnovni i završni komad pozorišta Hajnera Milera GERMANIJA SMRT U BERLINU.
Ljubiša Ristić, u Beogradu 2024.
Prevod s nemačkog: Julijana Sokola
Režija: Vanja Vodeničarević
Koreograf: Anisja Gavrilović
Muzički saradnici: Nikola Lekić, Sara Jović
Specijalni efekti: Goran Balaban
Asistenti režije: Dmitri Korać, Jovan Petrović
Ministar zidar, Hilze - Danilo Klinčar Mihajlović
Naci General, njegov brat - Jovan Mijović
K***a, a ne Sveta Bogorodica - Dejana Džinić Topalović
Mladi zidar - Jovan Petrović
Večiti zidar, Hilze - Mirko Jokić
Genosse Roza Luksemburg - Milena Jakšić / Jovana Šešum
Prodavac lobanja, smrt - Eldar Zubčević
Fridrih II, klovn - Dmitri Korać
Mlinar iz Potsdama, klovn - Mihailo Rakočević
Aktivista, klovn - Luka Pavlović
Germanija, k***a - Aleksandra Rukavina
Gebels, k***a - Aleksandra Malivuk / Jovana Nikolić
Tri sveta kralja - Jovana Nikolić / Aleksandra Malivuk, Nikola Bošković, Aleksandar Mašanov
Sonja Lipkniht, indijanka - Ivana Antić
Sonja Lipkniht, crnkinja - Katarina Necić
Sonja Lipkniht, robinja - Anisja Gavrilović
Kafandžija, tinejdžer - Nikola Milivojević
Rezervišite svoje mesto preko DM poruka ili pozivom na:
☎️ Info/Rez: 066 977 31 29
📍 Radnička 3, Stara Šećerana
🕚 Sve predstave počinju u 21h
🎟️ Cena ulaznice za jednu predstavu je 1000 rsd, za đake, studente, penzionere ili grupne posete popust je 50%. Ulaznice sa popustom možete da nabavite na našoj blagajni neposredno pre početka predstave.
🎟️ Ulaznice možete kupiti na našem sajtu kpgtyu.com
🎟️ Ulaznice su dostupne i preko sajta www.tickets.rs
