29/05/2026
Zadivljujuća je lepota zrele žene. Iz pogleda joj se tek naslućuje koliko je bola doživela. Bolelo je telo, bolela je duša, a ona se opet osmehuje.
To nije osmeh mladosti koja se raduje onome čemu se nada, onome što sanja, čemu stremi, ne. U osmehu zrele žene zri plod svega što je od ličnih stradanja nadživela. I začudo, taj plod nije gorak. Plodovi istinskog života nisu gorki, jer zrela žena ima moć da gorčinu ublaži slatkoćom privrženosti onima koje, uprkos svemu, voli.
Njoj nije nepoznat oštar bol zbog gubitaka voljenih, ali ni onaj potmuli koji je navodi da traga za smislom svega što joj je u ovom životu pisano.
Oči su joj tople od vatri koje su gorele. Ruke nežne, čak i kad su od rada ogrubele. Obrazi su njeni mapa po kojoj je svako može naći, ali niko posedovati.
Hod je njen usporen, jer zna da nema kud dalje od sebe. Volim lepotu zrele žene. To nije lepota u koju se sa strašću gleda, već ona uz koju se, umemo li da je prepoznamo, progleda.
Brankica Damjanović
"Setilo se majke"
