16/04/2026
Na današnji dan 1943. godine, Albert Hofman slučajno je otkrio halucinogene efekte L*D-a.
Radeći za jednu laboratoriju u Bazelu i to na izučavanju gljivica ergota (patogeni izazivač trovanja raženom glavicom – bolest poznata kao Vatra svetog Antuna) dolazi, godine 1943, do otkrića L*Da na osnovu kojeg je učvrstio svoju svetsku slavu.
Ražena glavica je milenijumima bila izazivač masovnih trovanja i jedna od pošasti čovečanstva. Ljudi i stoka su se zaražavali ovom gljivicom jedući hleb (ili krmivo) ispečen od zaraženog brašna.
Jezgra gljivica ergota sadrže lisergičnu kiselinu. Kada je dodao dietilamin, proizveo je dietilamin lizergičnu kiselinu, iliti L*D. Dok je radio na ovom novom jedinjenju, Hofman je otkrio da su njegovi snažni halucinogeni efekti slični onima kod alkaloida prirodne lizergične kiseline koji se nalaze u semenima vrste Rivea corimbosa (Ololiukui), koju su Asteci koristili u svojim verskim obredima.
Dana,16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, apsorbujući L*D slučajno preko vrhova prstiju. Hofmanov laboratorijski dnevnik opisuje događaj:
''Odjednom sam postao čudno opijen. Spoljni svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak su se opažaj sebe i osećaj za vreme promenili. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, ne neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje?''
Hofman je posumnjao da opijenost ima veze sa hemijskim jedinjenjem na kojem je radio, te je nakon tri dana odlučio da delovanje supstance podrobnije ispita na sebi. 19. aprila 1943. godine u 16 časova i 20 minuta, dr. Albert Hofman je uneo u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kojoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 250 mikrograma, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. U 17 časova, usled opijenosti i mučnine, Hofman je zamolio svog asistenta da ga otprati do kuće, a kako zbog ratnih restrikcija nije bilo benzina, putovali su biciklom. Jake halucinacije pojavljivale su se tokom vožnje, a Hofman je često imao osećaj da stoje na mestu, premda su se vozili veoma brzo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg L*D-a, ovaj događaj je ostao upamćen kao “Dan bicikla”. Narednih nekoliko časova smenjivala se stanja halucinacija, mučnine i paranoje, a kada je lekar došao i pregledao Hofmana uverenog da mu se smrt bliži, nije utvrdio ništa neobično na telu osim znatno proširenih zenica.
Tokom sledeće dve decenije, L*D je izazavao veliku pažnju medicinskih i nemedicinskih krugova. Ispostavilo se da je pet p**a uspešniji u lečenju alkoholizma nego standardne terapije. I pored toga, zabranjen je 1967. godine, sva istraživanja o njemu su obustavljena i L*D je gurnut na crno tržište.
Zanimljivo je da je Hofman, otkrivač L*D-a, živeo 102 godine.
