Green Fest - Belgrade

13/10/2026

Energetske zajednice mogu da donesu mnogo više od jeftinije struje. ☀️

Zamislite da građani zajedno ulažu u solarnu elektranu, škole i lokalna preduzeća učestvuju u proizvodnji čiste energije, a energija proizvedena u lokalnoj zajednici donosi korist upravo toj zajednici.
A sada zamislite da takve inicijative mogu jednostavno da se osnivaju i rade u Srbiji.

Šta bismo time dobili?

🏘️ Građani i lokalne zajednice: više mogućnosti da proizvode energiju, smanje troškove i zajednički odlučuju.

🌱 Životna sredina:** više čiste energije i manje zagađenog vazduha i emisija CO2.

⚡ Elektrodistributivna mreža: mogućnost da se lokalna proizvodnja i potrošnja bolje usklade i da se mreža efikasnije koristi.

Već smo videli, na primeru kupaca-proizvođača, koliko nejasna pravila mogu da zakomplikuju dobre ideje.
Hajde da ne ponavljamo iste greške .

U Centru za unapređenje životne sredine pripremili smo plan sa 19 mera.

📅 Za 12 meseci mogli bismo da stvorimo uslove da energetske zajednice počnu da rade.

📅 Za 36 meseci mogli bismo da razvijemo okvir za njihovo mnogo veće učešće u elektroenergetskom sistemu.

Potrebne su jasne odluke, dobra pravila i njihova primena.

Vreme je da energetske zajednice zažive u Srbiji.

📖 Preuzmite našu publikaciju „Energetske zajednice u Srbiji: pravni okvir, prepreke i mere za razvoj”.

🔗 https://cuzs.org.rs/energetske-zajednice-u-srbiji-19-mera-za-pocetak-primene/

02/10/2026

☀️ Leti sve više hladimo stanove. Zimi ih sve manje grejemo. Suša utiče na hranu, a nizak vodostaj i na proizvodnju struje.

Kako su sve ove stvari povezane i šta možemo da uradimo?

🎙️ U novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ razgovaramo sa prof. dr Vladimirom Đurđevićem, meteorologom, klimatologom i redovnim profesorom Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Od leta koje je za nama dolazimo do odluka koje će oblikovati naredne decenije:

🌡️ Kako znamo koliko su klimatske promene doprinele konkretnom toplotnom talasu?
🏠 Za kakvu klimu danas gradimo i obnavljamo naše domove?
💧 Šta se dešava sa proizvodnjom energije kada u rekama ima manje vode?
⚡ Kako solarni paneli, baterije i toplotne pumpe mogu da pomognu?
🤝 Šta građanima treba da bi lakše postali proizvođači svoje energije?

Jasan i otvoren razgovor o promenama koje već osećamo i mogućnostima koje imamo.

Pogledajte celu epizodu na našem YouTube kanalu - https://youtu.be/yZCEtVJ99i8

Podkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine Mladi istrazivaci Srbije

02/09/2026

Pridružite nam se :)

🌳 Pridružite nam se na Stražilovu u velikoj zajedničkoj volonterskoj akciji! 💚
Idemo na Frušku goru gde ćemo zajedno:

🪵 obnoviti deo mobilijara na izletištu
🧹 uklanjati otpad
🌲 uklanjati palo drveće i zaraslu vegetaciju
🥾 uređivati pešačke staze
🏞️ urediti prostor oko spomenika

Nije potrebno prethodno iskustvo - potrebni su samo dobra volja, malo vremena i želja da svojim radom doprinesete očuvanju Fruške gore. 🙌 🌿

💚 Zato u kalendar dodaj:
📅 12. septembar , Stražilovo, Fruška gora
👉 Prijave su otvorene do 7. septembra, ne čekaj poslednji trenutak, prijavi se već danas putem sajta mis.org.rs ili linka ispod: https://docs.google.com/forms/d/1crSF77BF2UuFyHZSCJ0Ew3Ty3DuvzlGLMjMmocKfOF4/edit

Akciju organizuju Mladi istraživači Srbije zajedno sa organizacijama Inženjeri zaštite životne sredine, Zeleni krug, ALHem - Alternativa za bezbednije hemikalije i Centar za unapređenje životne sredine / Environment Improvement Centre uoči Svetskog dana čišćenja koji širom sveta okuplja milione volontera, organizacija i zajednica sa zajedničkim ciljem, da doprinesu čistijem i zdravijem okruženju.

Vidimo se na terenu! 💚

Ove aktivnosti se sprovode u okviru projekta „Volonteri za prirodu“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine - Environment Engineering Group, uz finansijsku podršku Evropske unije. Rad Mladih istraživača Srbije podržan je od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju kroz institucionalni grant.

EU u Srbiji Ambasada Švedske u Beogradu/ Sveriges ambassad i Belgrad

28/08/2026

Ako građani već ulažu sopstveni novac, proizvode čistu energiju, smanjuju potrošnju iz mreže, rasterećuju deo sistema i doprinose dekarbonizaciji, onda je logično da im propisi to olakšaju, a ne da ih kažnjavaju nepredvidivošću, dodatnim troškovima i administrativnim barijerama.

Isto važi i za stambene zajednice, energetske zajednice, mala preduzeća i javne ustanove.

Kroz razgovor se stalno vraćamo na nekoliko jednostavnih principa:

- Pravila moraju biti jasna, ista za sve, predvidiva i ekonomski razumna.

- Institucije moraju imati rokove i odgovornost.

- Građani ne smeju da plaćaju cenu institucionalne neusklađenosti.

- Zaštita prirode mora biti stvarna, ali ne sme da služi kao izgovor za blokiranje obnovljive energije tamo gde se ona može razvijati bez konflikta.

Suština je zapravo prilično jednostavna.

Građanska energija ne traži privilegije. Traži fer uslove.

Tehnički rizici - da se dokazuju, mere i rešavaju.

Zaštita životne sredine - ista merila za sve izvore energije.

Institucije - ne slabije, već odgovornije.

Građani - ne samo pasivni učesnici u sistemu - postoji tehnologija, kapital i volja da postanu njegov aktivni deo.

Energetska tranzicija ima smisla samo ako građanima daje više mogućnosti, više sigurnosti i više kontrole nad energijom koju koriste i proizvode.

🎧 Pogledajte poslednju epizodu podkasta Elektrifikacija 2.0 i uključite se u razgovor.

Podkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
Mladi istrazivaci Srbije Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine

24/08/2026

☀️ Koliko je solarna energija zaista dostupna domaćinstvima u Srbiji?

Subvencije su pomogle da se solarne elektrane prošire širom Srbije. Ali nisu svi građani imali jednaku priliku da ih iskoriste.

Do kraja marta 2026. bilo je 5.016 domaćinstava kupaca-proizvođača, sa oko 42,5 MW instalirane snage. To jeste značajan rast, ali Srbija ima oko 2,2 miliona porodičnih kuća. Tržište je još uvek na početku.

Problem je što postojanje subvencije ne znači da je ona svima stvarno dostupna.

Kod redovnih poziva domaćinstvo mora da obezbedi najmanje polovinu investicije iz sopstvenih sredstava.

A šta je sa onima kojima je pomoć najpotrebnija?

Za energetski ugrožene građane postojali su posebni pozivi sa podrškom do 90% troškova. Međutim, tokom 2024. i 2025. solarne elektrane u tim pozivima uopšte nisu bile dostupne kao subvencionisana mera.

Tako građani koji najteže plaćaju energiju nisu mogli da koriste ovu podršku da proizvodnjom sopstvene energije dugoročno smanje račune.

Postoji i dodatna prepreka. Zabeleženi su slučajevi odbijanja ranjivih domaćinstava zbog nerešenog vlasništva ili legalnosti objekta.

To stvara dvostruku isključenost: domaćinstvo nema dovoljno novca za redovni program, a istovremeno može ostati izvan programa namenjenog upravo ugroženim građanima.

Zato pitanje nije samo koliko novca izdvajamo za subvencije, već ko do tog novca zaista može da dođe.

Potrebni su pametnije usmereni i pravedniji programi: solarne elektrane dostupne energetски ugroženim građanima, pomoć u rešavanju prepreka oko objekata, veća podrška onima bez sopstvenog kapitala i kolektivni modeli za građane koji ne mogu da imaju sopstvenu elektranu.

Jer građanska energija ne može biti uspešna ako sopstvenu energiju mogu da proizvode uglavnom oni koji već imaju informacije, novac, krov i sređenu dokumentaciju.

📖 Rezultati analize: www.cuzs.org.rs/publikacije

🌱⚡ Energetska tranzicija mora da otvara mogućnosti, a ne da preslikava postojeće društvene nejednakosti.

08/08/2026

Srbija priprema izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Od tih pravila zavisiće koliko će građanima, stambenim zajednicama i privredi biti lako da proizvode energiju iz sunca, koriste je, čuvaju u baterijama ili dele sa drugima.

U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo sa Ivanom Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole i Mirkom Popovićem iz Platforme za društveni razvoj i inovacije o tome kakav nam zakon zaista treba.

Danas građani često nailaze na nejasne procedure, različita pravila u različitim opštinama i dugo čekanje na odgovore institucija. Nekada nije jasno ni koja dokumentacija je potrebna, koliko će postupak trajati i zbog čega je zahtev zaustavljen.

To je pitanje vladavine prava, nije pitanje priključenja elektrana.
Novi zakon treba da omogući da građani lakše postanu kupci-proizvođači, da stanovnici zgrada imaju jednake mogućnosti kao vlasnici kuća i da energetske zajednice konačno mogu da zažive.

Razgovaramo i o zonama ubrzanog razvoja, područjima na kojima bi dozvole za projekte obnovljive energije trebalo da se izdaju brže. Ubrzanje može biti dobro, ali ne sme da se koristi za zaobilaženje zaštite prirode, prava građana i javnog interesa. Najbezbednije je početi od krovova, industrijskih objekata, napuštenih fabrika i već oštećenog zemljišta.

Jedno od mogućih rešenja su i testna područja, u kojima bi se nova pravila prvo isprobala u jednoj opštini, naselju ili stambenom bloku. Tako bismo mogli da vidimo da li procedure rade, gde nastaju problemi i šta treba popraviti pre nego što se ista pravila uvedu u celoj Srbiji.

🎧 Pogledajte novu epizodu podkasta Elektrifikacija 2.0 i saznajte kakav zakon može da donese više čiste energije, jasnija pravila i veću kontrolu građana nad sopstvenom potrošnjom.

Podkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Eko-sistem: Podrška reformama u zaštiti životne sredine Mladi istrazivaci Srbije

01/08/2026

☀️ Da li će nakon novih izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije građanska energija ostati samo dobra ideja na papiru?

⚡ Energetska tranzicija nisu samo megavati, velike elektrane i velike investicije.

Ona je i:
🏠 Komšija koji želi solarne panele na svom krovu.
🏢 Stanari koji žele zajedničku elektranu na stambenoj zgradi.
🤝 Lokalna zajednica koja želi da proizvodi i deli sopstvenu energiju.

👉 Da li će građani zaista dobiti mogućnost da proizvode, koriste, skladište, prodaju i dele energiju, ili će njihova prava ponovo ostati samo lepo napisana u zakonu?

🇪🇺 Evropski propisi kojima prilagođavamo zakonodavstvo daju mnogo više prava i mogućnosti građanima da aktivno učestvuju u energetskim projektima od kojih lokalne zajednice imaju korist.

📌 Tražili smo različite odredbe da se unesu u zakon, ali u suštini tražili smo:

🛡️ Da se građanima obezbedi potrebna sigurnost da se pravila pod kojima ulažu neće naknadno promeniti.
🏘️ Da se stanarima zgrada omogući da ravnopravno koriste energiju sa zajedničkog krova, na isti način kao domaćinstva u porodičnim kućama.
🔋 Da se energetskim zajednicama obezbede jasni uslovi rada, deljenje energije, mogućnost korišćenja različitih proizvodnih objekata, predvidivi troškovi mreže i pristup finansijskoj i tehničkoj podršci.

📰 Predstavljamo treći u nizu tekstova koje pripremaju za unapređenje životne sredine i za društveni razvoj i inovacije povodom procesa izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

🌱 Građanska energija će zaista zaživeti tek kada građanin, stambena zajednica ili lokalna grupa budu mogli da pokrenu projekat, priključe elektranu, podele proizvedenu energiju, unapred izračunaju troškove i pouzdano znaju koja prava imaju.

🔗 Pročitajte tekst i saznajte koje smo konkretne izmene predložili: https://cuzs.org.rs/gradjanska-energija-ne-sme-ostati-samo-dobra-ideja-na-papiru/

31/07/2026

Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije morale bi da budu mnogo više od pukog usklađivanja sa evropskim direktivama!

📌 One predstavljaju priliku da Srbija ukloni administrativne prepreke koje danas usporavaju razvoj onih projekata koji imaju najmanji rizik po javni interes, a najveći potencijal da doprinesu energetskoj tranziciji - krovnih solarnih elektrana.

📋 Evropska pravila predviđaju jednostavnije i brže procedure za male solarne elektrane postavljene na već izgrađenim objektima. Umesto dodatne birokratije, potrebna su jasna pravila, predvidivi rokovi i efikasni postupci priključenja.

🏡 Ako želimo ubrzanu energetsku tranziciju, građanima, školama, bolnicama i malim preduzećima moramo omogućiti da jednostavno proizvode sopstvenu čistu energiju.

Za zemlju poput Srbije, koja se nalazi u jednom od regiona najizloženijih klimatskim promenama i koja je u poslednje tri decenije pretrpela milijarde evra štete zbog suša, poplava i ekstremnih vremenskih prilika, razvoj obnovljivih izvora energije mora biti jedan od strateških prioriteta.

📰 Predstavljamo drugi u nizu tekstova Beogradska otvorena škola Centar za unapređenje životne sredine / Environment Improvement Centre i za društveni razvoj i inovacije, povodom procesa izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

📖 U ovom blogu odgovaramo na pitanje zbog čega bi izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije trebalo da olakšaju razvoj solarne energije.

🔗 Pročitajte ceo tekst na našem sajtu - link u bio!

20/07/2026

Dok građani žele solarne elektrane, niže račune i veću energetsku sigurnost, sistem im i dalje odgovara novim, težim, procedurama, čekanjem i objašnjenjem da „mreža nema kapaciteta“.
Ali šta tačno nema kapaciteta?
Vodovi i transformatori?
Sistemi za upravljanje?
Pametna brojila i podaci?
Regulativa?
Ili institucije koje su decenijama navikle da energija ide samo u jednom smeru, od velikih elektrana do pasivnih potrošača?
U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, prof. dr Nikola Rajaković upozorava da je veći rizik od priključivanja obnovljivih izvora - njihovo odlaganje.
Srbija i dalje proizvodi najveći deo električne energije iz uglja. CBAM već pokazuje koliko će takav sistem koštati EPS, privredu i građane. Istovremeno, usporavaju se veliki projekti, komplikuju manje solarne elektrane, energetske zajednice čekaju podzakonske akte, a građanska energija ostaje na margini.
Građani ne treba da budu samo oni koji plaćaju cenu energetske tranzicije.
Oni moraju da imaju prava da proizvode energiju, smanjuju račune, koriste baterije, prilagođavaju potrošnju, udružuju se u energetske zajednice i pomažu stabilnosti mreže.
Za to je potreban sistem koji ih vidi kao deo rešenja, a ne kao novi problem.
Pogledajte razgovor sa prof. dr Nikolom Rajakovićem o važnim temama za budućnosti srpske energetike.
🎥 Cela epizoda: https://youtu.be/OpgmJXP3jSI

16/07/2026

Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je proces izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije radi usklađivanja sa RED II direktivom i delovima RED III direktive.

Jedna od najznačajnijih novina koje donosi RED III jeste uvođenje zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije (OIE) – područja u kojima bi postupci izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije trebalo da budu brži i efikasniji.

Iako ovaj koncept može doprineti ubrzanju energetske tranzicije, iskustva država članica Evropske unije pokazuju da njegovo uspešno sprovođenje podrazumeva kvalitetno prostorno planiranje, pouzdane mehanizme zaštite prirode i jasno definisane kriterijume za određivanje zona ubrzanog razvoja OIE.

U našem blogu možete pročitati više o pretpostavkama za uspostavljanje zona ubrzanog razvoja OIE i koracima koje je potrebno preduzeti kako bi se istovremeno obezbedili razvoj obnovljivih izvora energije i visok nivo zaštite životne sredine.

Ovaj tekst je prvi u seriji od tri bloga koje zajednički objavljuju Beogradska otvorena škola , Centar za unapređenje životne sredine / Environment Improvement Centre i za društveni razvoj i inovacije, povodom izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Verujemo da je upravo u ranoj fazi izrade zakonskih rešenja važno otvoriti dijalog i uključiti stručnu i širu zainteresovanu javnost u razgovor o budućem razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Više pročitajte na našem sajtu: https://cuzs.org.rs/zone-ubrzanog-razvoja-oie-prilika-za-brzu-tranziciju-ali-ne-po-svaku-cenu/