Muzej grada Beograda

Музеју града Београда припадају објекти:
Конак кнегиње Љубице
Музеј Паје Јовановића
Музеј Иве Андрића
Музеј Јована Цвијића
Музеј Томе Росандића
Музеј Бањичког логора
Збирка икона Секулић
Музеј Степа Степановић
Споменик Стефану Немањи на Савском тргу
Музеј у Младеновцу
Завичајни музеј Земуна-Спиртина кућа
Легат Гашпаревић
Археолошко налазиште Винча
Змај Јовина бр 1 (управна зграда)
+
Нова зграда Музеја - Ресавска 40б
Завичајни музеј Жаркова
Салон Музеја града Београда

Архитекта Милан Антоновић је рођен 7. септембра 1868. у Београду. Као син богатог трговца, школовао се у иностранству, а...
07/09/2026

Архитекта Милан Антоновић је рођен 7. септембра 1868. у Београду. Као син богатог трговца, школовао се у иностранству, а студије архитектуре завршио је у Цириху. Након школовања се вратио у Београд, где је кратког време радио у Београдској општини и као хонорарни професор у Геодетско-грађевинској школи Милана Андоновића. Крајем 19. века отворио је свој приватни биро, који се бавио и пројектовањем и грађевинским радовима.
Пројектантски опус Милана Злоковића обухвата јавне и приватне зграде, углавном у стилу академизма, али и, почетком 20. века, неке од најупечатљивијих примера сецесије у главном граду. Међу јавним грађевинама, на којима је Антоновић радио на почетку своје каријере, посебно су значајне основна школа „Вук Караџић“ (1894) на углу улица Таковске и 27. марта, као и данашња Друга хирушка клиника, подигнута у склопу комплекса Опште државне болнице (1901–1907). Палата осигуравајуће друштва „Анкер“ (1899) и даље је један од симбола Теразија, а палата „Зора“ (1904), у којој је данас смештен шпански културни центар, незаобилазни маркер Кнез Михаилове улице. Хотел „Гранд“ (1900), срушен приликом зидања зграде Филозофског факултета, и даље се сматра првим сецесијским објектом у Београду, а значајни примери овог стила су и Дом Друштва за улепшавање Врачара (1902) и фотографски атеље Милана Јовановића (1902).

📷1. Милан Антоновић
📷2. Дом друштва за улепшавање Врачара
📷3. Хотел Гранд, лево и палата Зора, у средини
📷4. Општа државна болница

На данањи дан је рођен Милоје Васић (1869–1956), археолог чији је рад обележио почетак систематских истраживања Винче.Ка...
03/09/2026

На данањи дан је рођен Милоје Васић (1869–1956), археолог чији је рад обележио почетак систематских истраживања Винче.
Када данас говоримо о Винчи, пред нама је већ изграђена слика једног од најзначајнијих праисторијских локалитета Европе. Говоримо о великом неолитском насељу, сложеним заједницама, архитектури, керамици, фигуринама, металургији и широким мрежама размене које су повезивале заједнице централног Балкана.
Али када је Милоје Васић 1908. године започео ископавања на Белом брду, та слика још није постојала.
Постојао је локалитет на обали Дунава и археолошки материјал који је тек требало разумети. Слој по слој, Васић је откривао остатке насеља и предмете који су отварали питања о времену, начину живота и култури људи који су на овом месту живели хиљадама година пре нас.
Његова истраживања, која су са прекидима трајала до 1934. године, поставила су темеље за проучавање Винче. Његов рад је остао полазна тачка за генерације археолога које су дошле после њега и иако су се методологија и наша сазнања о Винчи у међувремену значајно променили, његово име остаје трајно уписано у историју истраживања овог локалитета, који већ деценијама ужива статус културног добра од изузетног значаја.

На данашњи дан, пре 65 година (1961), почела је са радом Београдска конференција несврстаних земаља. Покрет несврстаних ...
01/09/2026

На данашњи дан, пре 65 година (1961), почела је са радом Београдска конференција несврстаних земаља.
Покрет несврстаних настао је као алтернатива блоковској подели света у доба Хладног рата, а југословенски председник Јосип Броз Тито (1892–1980) био је један од главних aктера у његовом формирању. Конференција је одржана од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, где су се окупиле делегације 25 земаља у статусу пуноправних учесника, делегације три земље у статусу посматрача, као и представници готово 40 страних политичких партија и ослободилачких покрета. Иако на самом скупу није дошло до формалног конституисања покрета, овај догађај је био кључан корак ка организованом окупљању ванблоковских држава и формулисању заједничких принципа за њихово деловање на међународној сцени.

📷 Поштанска марка вредности од 500 југословенских динара са цртежом Савезне народне скупштине ФНРЈ, издата поводом Београдске конференције ванблоковских држава, одржане 1-6. септембра 1961. године. Београд; 1961; 4,5 x 3 цм; И2/2-6266

„Ноћ музичких фењера“ наставља се у октобру! 🎶После летњих вечери испуњених музиком и посебном атмосфером Сале под сводо...
29/08/2026

„Ноћ музичких фењера“ наставља се у октобру! 🎶
После летњих вечери испуњених музиком и посебном атмосфером Сале под сводовима, концертни циклус „Ноћ музичких фењера“ наставља се и ове јесени у Конаку кнегиње Љубице.
Публику током октобра очекује још шест пажљиво осмишљених музичких вечери – од светских и југословенских рок хитова и филмске музике, преко композиција Еинаудија, Јируме и Тирсена, до класике, аниме музике и вечери посвећене југословенској музици.
Под светлошћу фењера, у интимном амбијенту једног од најлепших историјских простора Београда, музика ће поново спојити различите жанрове и генерације.

Октобарски програм:
🏮 7. октобар – Клавирски спектакл – светски и YU rock хитови
🏮 16. октобар – Клавирско вече – Einaudi, Yiruma, Tiersen
🏮 23. октобар – Клавирски спектакл – светска и домаћа филмска музика
🏮 24. октобар – Музички спектакл од класике до рока – виолина и клавир
🏮 28. октобар – Клавирско вече аниме музике
🏮 30. октобар – Вече југословенске музике – YU филмски и рок хитови

🎟️ Карте за концертни циклус „Ноћ музичких фењера“ могу се купити на сајту tickets.rs и на благајни Конака кнегиње Љубице.

Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут и секретарка за културу Града Београда др Јелена Медаковић обишли ...
28/08/2026

Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут и секретарка за културу Града Београда др Јелена Медаковић обишли су јуче радове на реконструкцији и доградњи нове зграде Музеја града Београда у Ресавској улици.
Нови простор Музеја простираће се на 17.400 квадратних метара и омогућиће да се богате музејске збирке представе публици у савременом, функционалном и репрезентативном простору.
Планирано је да сви радови на реконструкцији и доградњи буду завршени током 2027. године, а очекује се да већ током трајања специјализоване изложбе Експо 2027 за публику буде отворен део музејске поставке.
„Мислим да је ово сјајна прилика да Београд добије простор који заслужује. Град је ово чекао деценијама“, поручио је премијер Мацут током обиласка.
Реконструкцијом зграде у Ресавској, Музеј града Београда коначно ће добити простор који ће омогућити да се његове збирке, програми и истраживачки рад представе публици у обиму и на начин који одговара значају једног од најважнијих музеја у граду.

„Милан Злоковић и ар деко“ у Завичајном музеју Жаркова 🏛️Од петка, 28. августа, у Завичајном музеју Жаркова можете погле...
28/08/2026

„Милан Злоковић и ар деко“ у Завичајном музеју Жаркова 🏛️
Од петка, 28. августа, у Завичајном музеју Жаркова можете погледати изложбу „Милан Злоковић и ар деко“, аутора Милана Просена.
Кроз цртеже, фотографије и личне предмете архитекте Милана Злоковића (1898–1965), изложба осветљава везу између његових раних радова и стила ар деко, који је обележио двадесете и тридесете године 20. века.
Иако је Злоковић првенствено препознат по водећој улози у развоју модерне архитектуре у домаћој средини, поставка скреће пажњу и на његову склоност ка декоративном, посебно изражену током прве деценије стваралаштва, и доноси ново читање раног опуса у којем се препознају различити елементи ар декоа.
Изложба се реализује у организацији Фондације „Милан Злоковић“ и Музеја града Београда.
📍 Завичајни музеј Жаркова, Аце Јоксимовића 2
🕐 Изложбу можете посетити уторком, средом, четвртком и суботом од 10 до 17 часова, петком од 10 до 18 часова и недељом од 10 до 14 часова.

Подсећамо вас да је и ове суботе бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда.Више информација о музејима у с...
26/08/2026

Подсећамо вас да је и ове суботе бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда.
Више информација о музејима у саставу Музеја града Београда као и о актуелним изложбама пронађите на сајту www.mgb.org.rs.
Добро дошли!

Још неколико дана за „ЛАБ-ораторију & The Great Reset“ Слободана Видовића!Лијевче поље, Аризона, Бока которска и Велики ...
24/08/2026

Још неколико дана за „ЛАБ-ораторију & The Great Reset“ Слободана Видовића!

Лијевче поље, Аризона, Бока которска и Велики ресет – четири сликарска циклуса, четири различита полазишта која у Салону Музеја града Београда постају део јединственог уметничког истраживања материје, простора и памћења.

Кроз сликарство, видео-радове и просторне инсталације, Слободан Видовић лична искуства, сећања и доживљаје простора претвара у сопствени визуелни језик. Густи наноси боје, изражене текстуре и рељефне површине откривају слику не као приказ стварности, већ као њен материјални еквивалент и траг самог процеса стварања.

Ако још нисте посетили изложбу „ЛАБ-ораторија & The Great Reset“, подсећамо вас да то можете учинити до 31. августа у Салону Музеја града Београда.

На данашњи дан пре 105 годинa (1921), сахрањен је краљ Петар I Карађорђевић. Умро је у вили Ђорђа Павловића на Топчидеру...
22/08/2026

На данашњи дан пре 105 годинa (1921), сахрањен је краљ Петар I Карађорђевић. Умро је у вили Ђорђа Павловића на Топчидеру од последица запаљења плућа. На основу сведочења др Владисављевића, последње речи су му биле: ,,Како ми је?... Шта ме питају… Није ми ништа!” Опело му је одржао партијарх српски Димитрије с митрополитима и епископима у Саборној цркви, а погребни испраћај му је приређен у родном граду. Од њега су се опростиле Специјалне мисије страних дворова и држава, Влада и Председништво Народне скупштине, Дипломатски кор, Народни посланици, и многи други, као и многобројни народ. Командант погреба био је војвода Степа Степановић. У погребној поворци, знаке краљевског достојанства, Круну, Скиптар, Јабуку, Стег и Сабљу носили су: војвода Петар Бојовић, генерали Милан Туцаковић и Светомир Матић, контраадмирал Виктор Викерхаузер и војник одликован Карађорђевом звездом с мачевима. Лафет на коме је било положено тело краља Петра I био је са Солунског фронта. Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Наследник краља Петра I Карађорђевића, његов син краљ Александар I Карађорђевић није присуствовао сахрани оца јер је 18. августа оперисао слепо црево.
Краљ Петар I Карађорђевић рођен је 11. јула 1844. године у Београду. Био је унук вожда Карађорђа и син кнеза Александра и књегиње Персиде Карађорђевић. Био је у браку с принцезом Зорком, најстаријом ћерком црногорског кнеза Николе и књегиње Зорке Петровић, од 1883. до њене смрти, 1890. године. С њом је добио три сина и две ћерке. Након ,,Мајског преврата” крунисан је за краља Србије 1903. године. За време Балканских ратова био је врховни командант српске војске. Краљевска овлашћења пренео је на сина, принца Александра, 1914. године, који је као регент уместо њега владао земљом. У току Првог светског рата с војском и делом народа повукао се преко Албаније у Грчку. Стварањем Краљевства Срба Хрвата и Словенаца, био је први краљ у новоформираној држави од 1918. до 1921. године. Умро је у 16. августа у Београду. Након његове смрти, а на основу резолуције коју је усвојила Народна скупштина назван је ,,Петар Велики Ослободилац“.

📷 опис: Сахрана краља Петра I Карађорђевића / година настанка: 22. 8. 1921. / место настанка: Београд / материјал и техника: фото-папир, фотографија – позитив, црно-бела димензије: 13,8 x 9 цм / Фотографије: Ентеријер спаваће собе у вили на Топчидеру, у којој је последњих година живео и умро краљ Петар I, И2-1-488, И2-1-489; Краљ Петар I на одру у Саборној цркви у Београду, И2-1-509; Павиљон на Теразијама с бистом краља Петра I на дан сахране, И2-1-494; Гардисти воде белог, краљевог коња у погребној поворци, И2-1-502; Гардисти и официри у погребној поворци, у улици Кнеза Михаила, носећи круну и ордење краља Петра I, И2-1-504; Аутомобили с венцима у Кнез Михаиловој улици, И2-1-498; Лафет с ковчегом пролази Кнез Михаиловом улицом поред кафане ,,Руски цар” И2-1-500; Непрегледна поворка народа на Теразијама испраћа краља Петра I, И2-1-495; Део породице владара, с лева на десно: принц Ђорђе (син Петра I), принцеза Јелена (кћи Петра I), кнез Асен (брат Петра I) и принц Павле (синовац Петра I), И2-1-503.

🎨 „Ветар форме“ Немање Вучковића у Галерији Музеја града БеоградаУ суботу, 5. септембра у 19 часова, у Галерији Музеја г...
19/08/2026

🎨 „Ветар форме“ Немање Вучковића у Галерији Музеја града Београда
У суботу, 5. септембра у 19 часова, у Галерији Музеја града Београда биће отворена самостална изложба „Ветар форме“ уметника Немање Вучковића.
Нови циклус слика кроз експресивни ликовни рукопис истражује форму као непрестано променљиву категорију, обликовану односом боје и простора. Велики и средњи формати, снажан гест и слојевити колористички односи граде визуелно поље у којем се форма непрестано ствара и ишчезава – попут ветра који покреће и преобликује све пред собом.
„Ветар форме“ истовремено отвара простор за промишљање промена у нашем друштвеном тренутку и скривеног набоја између унутрашњег и спољашњег, личног и колективног, преводећи их у језик савремене апстрактне слике.
На отварању ће о изложби говорити Марија Ристић, историчарка уметности и ауторка текста изложбеног каталога.

📍 Галерија Музеја града Београда, Вука Караџића 2
📅 Отварање: 5. септембар у 19 часова
🖼️ Изложба траје до 26. септембра 2026. године.

Добро дошли!

Address

Zmaj Jovina 1
Belgrade
11000

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Muzej grada Beograda posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Establishment

Send a message to Muzej grada Beograda:

Shortcuts

Share

Category