rule_ru73

13/05/2026

🌾🎭 Драги наши другари, маме, тате, баке и деке…
Предшколска установа „Анђелак“ вас са радошћу позива на дечју представу
„Наше село, наша прича“ 💛
Кроз песму, игру, смех и приче, Софија и Петар нас воде у посету баки и деки, где откривају лепоту живота на селу, старе обичаје, традицију и чаролију детињства некада. 🌻🐑🍞
Очекују вас:
✨ веселе сцене
✨ дечји осмеси
✨ народни дух и традиција
✨ приче које греју срце
Јер чувајући традицију — чувамо наше корене. ❤️
🎭 Уз много љубави играју наши мали глумци.
Представа је настала по ауторском тексту и у ауторској поставци
драмског сарадника
Ружице Рутић 🎭
#НашеСелоНашаПрича #Анђелак #МалиГлумци #Традиција #ДечјаПредстава Зозо Детињство Село Обичаји

11/05/2026

11/05/2026

11/05/2026

11/05/2026

Nokica❤

10/05/2026

08/05/2026

Kad krene džez — svi bi mačke da budu! 🐾🎷
Ritam nosi, šape igraju, a ceo svet makar na trenutak postane jedno veliko veselo visoko društvo.

07/05/2026

I ovo će proći.
Proći će dani kada čovek nosi težinu sveta na leđima i ćuti, jer ne ume više ni da objasni šta ga boli.
Proći će noći u kojima srce razgovara samo sa sobom, dok grad spava, a misli lutaju kao izgubljena deca po mraku.
Proći će i oni trenuci kada izgleda da je sve stalo — snovi, ljudi, vreme, vera da će sutra biti lakše.
Jer život nikada ne ostaje na jednom mestu.
On teče.
Nekada nežno kao reka u proleće, a nekada divlje, noseći pred sobom sve što smo pažljivo gradili.
I baš kada čovek pomisli da više nema snage da nastavi, negde duboko u njemu rodi se tiha iskra koja ga povede dalje.
Možda je to nada.
Možda navika srca da preživi.
A možda sama duša zna ono što um često zaboravlja — da nijedna oluja nije večna.
I ovo će proći.
Proći će ljudi koji su obećavali da će ostati zauvek.
Proći će razočaranja od kojih su nam ruke drhtale.
Proći će strahovi koji su izgledali veći od života.
Čak će i bol, ona za koju smo mislili da će živeti u nama doveka, jednog dana postati samo dalek odjek.
Ali prolaziće i ono lepo.
Proći će leto koje miriše na detinjstvo.
Proći će zagrljaji koji leče više od svih reči.
Proći će nečiji pogled zbog kog je svet na trenutak bio toplije mesto.
Proći će smeh za stolom, muzika iz susedne sobe, jutra puna nade i večeri kada smo verovali da je život ipak nežan prema nama.
I možda je baš u tome njegova najveća tajna.
Da ništa ne možemo zadržati zauvek.
Ni ljude.
Ni trenutke.
Ni mladost.
Ni sreću.
Ali možemo voleti dok traje.
Možemo pamtiti.
Možemo ostaviti trag dobrote u svetu koji previše brzo prolazi kroz sebe samog.
Čovek je, možda, najlepši baš u svojoj prolaznosti.
Jer zna da je vreme kratko, a ipak voli.
Zna da će biti povređen, a ipak otvara srce.
Zna da ništa nije sigurno, a ipak sanja.
I zato ova rečenica nije samo uteha.
Ona je mudrost života.
Kad ti je teško — šapne da izdržiš.
Kad ti je lepo — podseti da budeš zahvalan.
Kad izgubiš sebe — vrati te tišini u kojoj opet možeš čuti sopstveno srce.
„I ovo će proći.“
A možda upravo zato svaki trenutak i jeste toliko dragocen.
RR
7.05.2026

02/05/2026

NIJE UVEK LAKO, ALI JE UVEK LEPO
Jednom prilikom videla sam grafit:
„Nije uvek lako, ali je uvek lepo.“
Ljudi su prolazili pored njega kao pored bilo kog drugog zida.
Neko je žurio na posao, neko nosio kese, neko gledao u telefon.
A ja sam stala.
Razmišljala sam kako svako od nas vodi neku svoju tihu borbu koju drugi ne vide.
Neko pokušava da počne ispočetka.
Neko samo da izgura dan.
Neko se još uvek traži.
A neko se umorio od svega, pa ipak nastavlja da hoda.
I čudno je kako se ponekad prepoznamo u najobičnijoj rečenici napisanoj na zidu.
Kao da je neko, u prolazu, ostavio deo sebe nepoznatim ljudima.
Možda zato i volim gradove.
Zbog tih malih tragova koje ljudi ostavljaju iza sebe.
Jedan pogled.
Jedna rečenica.
Jedan crtež.
Jedan susret koji ti promeni dan.
Postoje milioni ljudi.
Svako nosi svoju priču.
A ako imaš sreće, ponekad postaneš deo nečije priče.
I neko, sasvim slučajno, postane deo tvoje.