08/09/2026
...
Bili smo ove godine tiho. Nismo komentarisali ništa u vezi sa 31. Petrovačkim pozorišnim danima. Čekali smo da stvari oko pozorišta počnu da se otkrivaju same. Da se ono na šta smo ukazivali prošle godine konačno desi, jer desiti se moralo. Moralo je, jer tako to biva: kada od nečega bežite i to sakrivate, ono se jednom stušti na vas kao lavina.
Slovačko vojvođansko pozorište već nekoliko godina unazad veoma pažljivo bira predstave koje nudi svojoj publici, pri čemu su umetnički dometi komada ili poruka koja se šalje potpuno nebitni. Po istom principu — principu lake zabave i biranjem klasika kao sigurne baze koja nije „opterećena” savremenim dešavanjima (posebno u Srbiji) — odabrane su predstave za 31. Petrovačke pozorišne dane.
Gospođa ministarka, Kubo, Čarobna frula – klasika. Coco a Tina (koko – tina?) i stendap poznatog lica iz serija u Slovačkoj - razbibriga… Reklo bi se, program je takav da svi budu zadovoljni: publika, uprava, vlast.
Ali sve je pošlo po zlu za upravu i vlast već na otvaranju festivala.
„Aplauz za studente“ — razvijen je transparent. Hladan tuš za prvi red. Aplauz u redovima iza.
Samo pozorišni analfabeta može da očekuje bezbrižnu zabavu od Gospođe ministarke. Da li zbog neiskustva ili neznanja, uprava Slovačkog vojvođanskog pozorišta ispala je veoma naivna ako je očekivala od jednog profesionalnog teatra, kakvo je Narodno pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, da će igrati Gospođu ministarku onako kako se igrala pre pedeset ili sedamdeset godina.
Transparent je bio završnica predstave koja se podsmeva i razobličava ono ružno kod ljudi na vlasti i onih koji bi da se o istu okoriste.
Šta se dogodilo 1. septembra uveče? U principu, nije se dogodilo ništa strašno. Ansambl iz Zrenjanina je, prema najavi, odigrao novo tumačenje klasika — satire o supruzi ministra i njenoj porodici, željnoj povlastica koje su posledica političke moći.
Istina je, predstava se bavi ljudima na vlasti od pre 90 godina, ali ko kaže da se oni razlikuju od ovih sada? Ovih koji su, između ostalog, u drugoj polovini dvadesetih godina dvadeset prvog veka pokušali da kontrolišu i ućutkaju ono što vekovima nikome nije uspelo. Da ućutkaju pozorište. Pozorište ne ćuti i ne sluša. Ne može, ako je pravo pozorište. To su u utorak uveče saznali publika i uprava Slovačkog vojvođanskog pozorišta.
U prirodi pozorišta nije da bude servilno prema vlasti i moćnicima... U prirodi pozorišta je da se bori, igra, pomera granice, izaziva i preispituje, osvetljava, upozorava, uči, zabavi, rasturi i sastavi, rasplače, čačka gde boli, razgali, usreći... A sve to ne može ako radi po direktivi, po željama i ukusu moćnika.
Ne može Gospođa ministarka da bude dobar izbor ako bežite od onoga što se dešava izvan zidova Slovačkog vojvođanskog pozorišta — vama ispred vrata, na ulicama, u školama, na univerzitetima, po drugim pozorištima i kulturnim institucijama.
Šta je uprava SVP-a očekivala uvrstivši na repertoar satiru, koja je po definiciji posebna vrsta društvene kritike?
Nušić u vreme kada je stvarao nije bio omiljen ljudima na vlasti jer im nije išao niz dlaku, a očigledno ne bi bio ni sada da je živ.
Ima još. Vrlo je nepromišljeno ili pak hrabro na festival pozvati predstavu „na neviđeno” ako nemate hrabrosti da otvoreno govorite o društvenim problemima.
Dalje, uloga direktora pozorišta jeste da prati savremenu pozorišnu produkciju kako bi znali da li je predstava odgovarajuća za to pozorište. Gospođa ministarka, ovakva kakva je odigrana u Petrovcu na otvaranju 31. PPD-a, predstava je u kojoj već mnogo p**a „lete sendviči” i glumci povremeno razvlače transparent kao podršku studentima. Znači, to je moglo da se zna pre dolaska u Petrovac, da je neko radio svoj posao.
Iako se krivci sada traže na sve strane, nema potrebe za tim — odgovornost za ovaj događaj smatramo logičnom posledicom onoga na šta smo upozoravali na ovoj stranici, a na šta su upozoravali i drugi kada smo govorili o kompetencijama direktorke. Jer, biti direktor pozorišta veoma je odgovoran posao koji zahteva znanje i angažovanje koje često prekoračuje ustanovljeno radno vreme.
Transparent na kraju predstave zrenjaninskog poziršta u Petrovcu je manji problem od činjenice koliko je Slovačko vojvođansko pozorište uzurpirala Srpska napredna stranka koja guši svako drugo i drugačije mišljenje.
