Šesdesetih godina prošlog, dvadesetog veka, kada je konjuktura zapadnih zemalja Evrope ubrzano krenula uzlaznom linijom, ukazala se potreba za stranom radnom snagom. Iz ekonomskih slabije razvijenih zemalja: Portugalije, Špannije, Italije, Grčke i iz bivše Jugoslavije krenule su mase ljudi putem takozvane "Ekonomske migracije". Privreda ekonomskih naprednih zemalja tražila je isključivo kvalifikov
anu radnu snagu srednjeg i visokog obrazovanja svih profila i profesija. Pridošli ljudi uglavnom su došli u veće industrijske centre. Što se tiče Švajcarske to su bili idustrijski giganti poput : BBC-Baden, Schindler industrija Liftova i vagona u Prattelnu, Geofischer u Schafhausenu kao i poznati hemijski giganti Ciba, Geigy, Hoffmann la Roche i druge grane industrije. Uglavnom ljudi iz ove masovne migracije su bili mladi i bez porodica. Bilo je prirodno da su svi oni nailazili na mnoge probleme kako na poslu tako i u svom slobodnom vremenu. Sa sobom pored putnih torbi i kofera poneli su i svoju kulturu života i rada, religiju, tradiciju i običaje, sto se nije moglo brzo uklopiti u svakidašnjicu života ljudi na ovim prostorima. Takodje problem je bio i kod ovdašnjih naroda da navikavaju na suživot sa narodima u mnogome različitim od njih. Poznavanje jezika takodje je bio veliki problem, ali se činilo najvećim problemom usamljenost u svojoj nostalgiji. Naša Diplomatska predstavništva u saradnji sa vlastima zemlje domaćina, dolaze na ideju da i Jugosloveni poput Italijana i Španaca i drugih, organizuju osnivanja Klubskih podružnica tamo gde postoje i dolaze najviše ljudi iz naše zemlje. U Švajcarskim kantonima Basel-Stadt, Basel-Land koji se nalaze na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske, 1963 godine napravljen je dogovor da se osnuje jedna od podružnica u ovoj zemlji. Na inicijativu Konzula iz Ciriha gospodina Creparevića, dolazi do dogovara sa kantonalnim vlastima i nekoliko stotina naših građana o osnivanju ove podružnice. U početku podružnice su okupljale naše ljude dva do tri p**a godišnje na prazničnim zabavama sa umetnicima iz zavičaja, što se ispostavilo da to nije dovoljno, jer je priliv naših građana bio u porastu. Došlo se na ideju da pri podružnici dođe do osnivanja sekcija, tako da sa najmasovnijom fudbalskom sekcijom a zatim kuglaškom, šahovskom i folklornom sekcijom, zaokružuje se raznovrsna aktivnost, sakupljanja i druženja Jugoslovena. 1968. godine članovi folklorne sekcije su doneli odluku da se osamostale i odvoje od podružnice. Tada u toj godini u saobraćajnoj nesreći, poginuo je i jedan član osnivačkog odbora folklorne sekcije po kome i dan danas naše društvo nosi njegovo ime, Dobrosav Radovanović-KIKAC. Osnivački odbor
•Branko Simić
•Bora Adžančić
•Radojica Tomić
•Jezdimir Pavlović
•Žarko Remović
KUD „Dobrosav Radovanović-KIKAC“ je dobilo ime po jednom od prvih igrača, koji je nažalost nastradao. Osnovano je daleke 1968. godine na inicijativu konzularnog predstavništva i osnivačkog odbora, a danas možemo ponosni biti na tome što smo najstarije društvo u dijaspori. Od osnivanja pa do danas, kroz ovo društvo je prošlo oko 800 igrača svih uzrasta koji su aktivno igrali, 85 muzičara, solista, pevača, 140 članova uprave i oko 3500 pasivnih članova. Danas aktivno čuvaju i neguju našu tradiciju folklora, običaje i kulture 5. generacija oko 100 članova, svrstanih u folklornu, muzičku i pevačku sekciju. Ideja ovog društva je i posle mnogo godina u osnovi uglavnom ostala ista: održavanje saradnju sa zavičajem, očuvanje i upoznavanje ljudi sa jednim delom kulture naših predaka. Do danas je društvo imalo mnogobrojne priredbe, gostovanja i takmičarskih nastupa u zemljama zapadne evrope i zavičaja. Statistika daje jedan broj od oko 700 nastupa po zemljama kao što su: Francuska, Nemačka, Austrija, Republika Srpska, Švedska, Srbija i naravno Švajcarska u kojoj je najviše nastupa održano. U svom vlasništvu KUD „Dobrosav Radovanović-KIKAC“ poseduje 26 koreografije koje potiču iz krajeva Srbije kao i iz nekih delova bivše Jugoslavije. Takođe u svom vlasništvu poseduje nošnju od vrednosti preko 200.000€, procenjeno od strane jednog osiguravajućeg društva, 1989. Naše društvo je osvajalo mnogobrojne nagrade na Švajcarskim i evropskim Smotrama, a najdraže su ZLATNE PLAKETE na evropskim smotrama: 2003. na Palama (Rep. Srpska), 2004. u Badenu (Švajcarska), 2007. u Vrbasu (Srbija) i 2009. u Temišvaru (Rumunija). Jedno od najvećih uspeha koje moramo napomenuti je preko 10 godina saradnje sa bratskim društvom KUD-om „Abrašević“ iz Kraljeva.
