Centar za kulturu Lopare

22/08/2026

У ОКВИРУ ФЕСТИВАЛА „ПАРК ФЕСТ МАЈЕВИЦА“ ОРГАНИЗОВАН ДЈЕЧИЈИ КАМП НА БУСИЈИ

У оквиру фестивала „Парк фест Мајевица“ 2026. у туристичком комплексу Бусија на Мајевици Горска служба спасавања – станица Бијељина организовала је трећи дјечији камп, чији је циљ да дјеца боље упознају своје окружење, усвоје основна знања о природи и сналажењу у њој, те ојачају истраживачки дух.

Начелник Горске службе спасавања – станице Бијељина Ненад Јовановић је рекао да се дјечији камп по други пут организује на Бусији под покровитељством општина Лопаре и Угљевик.

Он је рекао да су учесници кампа дјеца узраста од 6 до 12 година из Лопара, Бијељине и Угљевика.

„Желимо да дјецу вратимо природи и да их научимо неким вјештинама преживљавања у њој, као што су постављање и формирање кампа, оријентација и везивање чворова, упознаћемо их са активностима Ронилачког клуба „Пантери“ и показати им како ради наш потражни пас Киа који се користи у потрази за особама које се изгубе у природи“, навео је Јовановић.

Драган Гајић, начелник општине Угљевик је рекао да његова локална заједница подржава наведене активности Горске службе спасавања већ другу годину заредом.

„Наша дјеца из три локалне заједнице бораве овдје на Бусији и пролазе кроз разне програме у природи, које је организовала Горска служба спасавања и гдје се најмлађи одвајају од телефона и рачунара“, додао је Гајић.

Начелник општине Лопаре Радо Савић је рекао да су активности на Бусији у оквиру „Парк феста Мајевица“ права прилика да се најмлађима представе љепоте Мајевице.

„Боравак дјеце на планини је добар за њихов развој, стицање навика и за правилан однос према природи“, закључио је Савић.

21/08/2026

МАЈЕВИЦА У ЗНАКУ ПРИРОДЕ И УМЈЕТНОСТИ – ПОЧЕО „ПАРК ФЕСТ“

Пројекцијом филма „Одбранимо природу Балкана” у Центру за културу Лопаре почео је фестивал „Парк Фест Мајевица”.

Наведени догађај се одржава под слоганом „Три дана под сунцем Мајевице” и трајаће до 23. августа 2026. године.

Фестивал „Парк Фест Мајевица” 2026 званично је отворила Снежана Јагодић Вујић, предсједник удружења „Еко пут“.

„Крунишући троипогодишњу кампању за заштиту планине Мајевице од штетних пројеката овај фестивал кроз документарни филм, изложбе и културни програм спаја екологију и умјетност, наглашавајући важност очувања природе за будуће генерације“, навела је Вујићева.

Огњен Вујичић, организатор „Парк феста Мајевица“, је рекао да фестивал има три профила и као први и најважнији навео заштиту природе и даљу култивизацију парка природе, други профил је умјетнички са разним умјетничким дисциплинама и умјетностима које умјетници доносе и остављају на Мајевицу и трећи профил је рекреативни.

„Кад кажемо ријеч парк одмах имамо асоцијацију на те три најважније ствари, дакле сачувана природа, рекреација у тако сачуваној у природи, и наравно људски врховни културолошки продукт - умјетност. Припремили смо низ догађаја из та три профила која ће се одиграти на Бусији, у центру Лопара на главном тргу и у Центру за културу и информисање “, навео је Вујичић.

Он је истакао да је програм предвиђен за све посјетиоце и да за свачији укус и сензибилитет има понешто.

Начелник општине Лопаре је рекао да први „Парк фест Мајевица", у организацији „Еко пута“ и под покровитељством општине Лопаре, је осмишљен са јасним циљем да се подигне свијест о потреби да се подручје Мајевице прогласи парком природе и да се наведени простор заштити од свих пројеката који га могу трајно девастирати, могу довести до расељавања становништва и до непоправљивих штета.

„Да до тога не дође 'Парк фест Мајевица' има своју велику улогу и ми ћемо се потрудити да ово буде фестивал који ће трајати као и све друге наше манифестације, уз снажну подршку локалне заједнице, ја видим да има подршку и нашег становништва“, закључио је Савић.

19/08/2026

ИЗДАВАЧИ СА МАЈЕВИЦЕ НА САЈМУ КЊИГА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

На шестом Сајму књига у Источном Сарајеву, који организује градска Матична библиотека, ове године учествује шеснаест излагача, а међу њима је и Удружење за очување баштине “Дијак” из Прибоја.

Овај мајевички издавач, према ријечима уредника Слободана Јовића, представља тридесетак издања која су се појавила посљедњих година.

“Поред издања које је ‘Дијак’ самостално објавио, ту је и часопис ‘Бокатин Дијак’, који излази у саиздаваштву са Центром за културу и информисање из Лопара. Неки од наслова који се могу наћи на сајму су ‘Шаптачева шкољка’ Рада Танасијевића, ‘Три пута један по потреби’ Ненада Тадића, Јелене Лучић и Зорана Тодоровића, ‘Наклон певању’ Генадија Ајгија, ‘Елегије’ Хенрика Сабгира, ‘Таман посла’ Драгана Марковића, ‘Упутства за употребу’ Радмиле Марковић, ‘Мачке и гост’ Здравка Крстановића и друге”, навео је Јовић.

Он је додао да је интересовање читалачке публике за Дијакова издања доста добро.

Сајам књига у Источном Сарајеву је почео 17. августа и трајаће до 20. августа.

17/08/2026

НАЈАВА: “ПАРК ФЕСТ МАЈЕВИЦА” 2026

Фестивал „Парк Фест Мајевица” је догађај који ће се, под слоганом „Три дана под сунцем Мајевице”, одржати од 21. до 23. августа 2026. године.

Разноврстан фестивалски програм који ће бити спој музике, природе, рекреације, умјетности, авантуре и екологије ће бити одржан у Лопарама и на Бусији.

Програм почиње у петак, 21. августа, у 19 часова у Центру за културу Лопаре пројекцијом филма „Одбранимо природу Балкана” и пратећом дискусијом.

Након тога, од 21 час испред кафића „Москва” у Лопарама биће одржан "Културни програм Мајевице" и концерти групе „Октофонија”, те Стефана Илића и Ивице Ђокића.

У суботу, 22. августа, предвиђен је богат дневни и вечерњи садржај који почиње на Бусији, гдје Горска служба спасавања од 10 до 13 часова организује радионице за дјецу и младе.

На истом мјесту се од 11 до 13 часова одржава рекреативно-плесни студио за све узрасте у организацији "Мега Денс Студија".

Музеј "Терра" Кикинда од 12 до 14 часова ће приредити скулпторске радионице, а за све посјетиоце биће обезбијеђен бесплатан превоз до Бусије.

Програм се наставља у Центру за културу Лопаре, гдје ће од 15 до 17 часова бити други дио скулпторских радионица Музеја "Терра" Кикинда.

Након тога услиједиће панел дискусија „Мајевица на раскрсници 2026” у периоду од 19 до 20 часова и 30 минута.

Концерти у суботу су заказани за 21 час испред кафића „Москва” у Лопарама, гдје ће наступити Бранислав Шарац Бенд и Игор Калајџија.

Фестивал се званично затвара у недјељу, 23. августа, конференцијом за медије која ће се одржати у 11 часова.

Од стране организатора догађаја Еколошког удружења „Еко пут” Бијељина и покровитеља општине Лопаре упућен је позив свим заинтересованим грађанима да својом посјетом подрже фестивал, чији су сви садржаји бесплатни.

13/08/2026

ДУШКО ПЕВУЉА: ПОВОДОМ OДЛАСКА БОРЕ КАПЕТАНОВИЋА

У овом тешком тренутку, када истина императивно обавезује, упутно је најприје поновити оно што смо сви знали и за живота Боре Капетановића: био је ријетко драг човјек и изузетан стваралац. Ко год је бар једном уживо слушао пјесничку ријеч Боре Капетановића или бар нешто прочитао из његовог обимног опуса, у то се увјерио.

За стваралачку изузетност није потребно набрајати посебне разлоге, јер они више и постоје на осјећајном, а мање на дискурзивном плану. Боро је једноставно био аутентичан и свој, његова шара није личила ни на чију другу. До тога је држао више него до било чега другог, убијеђен сам да је и сам тога био свјестан, имао сам прилику и привилегију да га толико познајем. Поезијом је потврђивао свој живот, а живот преводио у поезију. Презирао је извјештаченост било које врсте и у били чему што има дамар стваралачког. Свака врста и најмање артифицијелности једноставно поништава поезију, то је можда и најпостојаније умјетничко начело пјесника од кога се данас опраштамо. У свакој другој прилици, јеванђеоски безлобив и наиван до највише тачке људске доброте, ипак није могао да отрпи пренемагање и фолирање.

Oтишао је један од ријетких аутентичних стваралаца нашег времена и наше књижевности. Тест за то је врло једноставан за све нас. Запитајмо се ко међу нама са таквом унутрашњом духовном пуноћом може да напише ријечи: У празној кући свега има. Само онај који је знао да се од поезије код Срба, још oд вемена Доситеја Обрадовића не може живјети, да се од ње прије може умријети! Боро Капетановић је живио за поезију. Није жели да изневјери свој дар и аутентичност социјалног аутсајдера, највишег достојанства и моралне чврстине. Свака погодбеност у том смислу, којој смо сви склони, била је за њега банализација позива који не трпи компромисе било које врсте.

За духовни живот, онај којим је живио Боро, који сљубљује вријеме са вјечношћу, довољно је хлеба и језика, како гласи наслов једне књиге Матије Бећковића, кога је Боро безмјерно цијенио до краја живота и видио у њему цјеложивотног узора. Ни Матија није остао дужан: свједочио сам неколико пута кад Матија каже: "Боро је песник!"

Од прве до посљедње пјесничке књиге поетику Боре Капетановића обиљежило је интересовање за трагику постојања, егзистенцијалне урвине, провинцијални свијет и његову свијест, позицију маргиналних и одбачених, уклете судбине, промашене животе и несретне, неостварене љубави. Боро је маниром аутентичних стваралца знао да се ту крију непатворени аутентични видови живота и неисцрпни извори поезије. Његово стваралаштво обиљежава та нискомиметичност, умјетничко сагледавање живота са најмањег одстојања, живота који је само привидно оскудан, заправо можда и сиромашан у манифестационом и парадном, али садржајан и слојевит у ономе што је живот у најогољенијем своме виду и трајању.

Живот и поезију овога пјесника обиљежила су још два крупна момента, да још само њих издвојимо у овом приликом. Један је биографска чињеница која Бору Капетановића изједначава са великом већином његових суграђана: трајно напуштање Санског Моста под силом трагичних ратних дешавања октобра 1995. године. Остао је вјечно везан за свој лијепи и питоми град. Он је пјесник свога града, његових људи, љепоте и страдања. Кроз своје пјесме, постао је симбол овога града и његових ријека. И својим суграђанима, расутим којекуда по свијету, и својим поштоваоцима и читаоцима, Боро ће трајно остати замјенско име за Сански Мост.

Ратне пјесме Боре Капетановића и посебно његова поема "Јасеновац", сврставају га у националног пјесника првога реда. Мало ко се попут овог пјесника толико саживио са јасеновачком трагедијом, која је неповратно промијенила историју и лице нашега народа. Он је у овој јединственој поеми новије српске поезије сјединио историјско осјећање, унутрашњи непатворени доживљај страдања и светост јасеновачких невиних жртава. Колико га је истински погађало ово трагично мјесто српске повјеснице не види се само по тексту његове поеме, већ подједнако и по гласу којим ју је казивао, а који је раскривао аутентичну снагу најприје људског, а потом и пјесничког ганућа.

Боро, пријатељу мој добри и драги, имао сам част да се на један лијеп начин удјенем у твој живот, да подијелимо неке заједничке тренутке, да повремено путујемо и дружимо се. Радостан сам што сам дјелимично допринио да ти посљедња година живота, не слутећи да је крај тако близу, протекне достојанствено и поприлично срећно, иако смо обојица знали да је срећа мислећем човјеку углавном недохватна. Драго ми је што си нам повјерио своју посљедњу књигу "Оморина над калдрмама". Ти си тврдио да је посљедња и да нећеш више писати, а ми, твоји пријатељи те хорски разувјеравали. Био си посебан и по томе што ниси сматрао да човјек након педесет година стварања и објављивања треба да буде заокупљен умножавањем властитих књига. Као рођеном пјеснику било ти је испод достојанства да било шта радиш за своје дјело.

На нашем посљедњем сусрету, прије петнаестак дана, повјерио си ми још двије руковети твојих пјесама и обавезао ме да до бањалучког сајма књига објавим друго, проширено издање књиге "Оморина над калдрмама". Пријатељу, завјетовао сам се пред тобом, да ћу то и учинити и уприличити достојанствену промоцију у Кући Милановића, у којој си имао своје посљедње велико пјесничко вече.

Драги Боро, твој аманет схватам и симболички, као величанствено затварање животног круга: кад су и на почетку и на крају ријеч онда је смрт само непровјерена гласина, како је написао твој омиљени пјесник Рајко Петров Ного. Сад кад се опраштамо од тебе, немам ни трунке сумње да је у твом случају баш тако. Почивај у заслуженом миру божји човјече, драги пријатељу. Амин!

У овом тешком тренутку, када истина императивно обавезује, упутно је најприје поновити оно што смо сви знали и за живота Боре Капетановића: био је ријетко драг човј....

12/08/2026

МАЛИШАНИ ИЗ ВРТИЋА У ПОСЈЕТИ ФK „МАЈЕВИЦА”

Малишани Дјечијег вртића из Лопара су посјетили Фудбалски клуб „Мајевица” гдје су их дочекали фудбалери и чланови управе новог члана Прве лиге Републике Српске.

Предсједник управе ФК „Мајевица“ Давор Вићић је рекао да је посјета организована са циљем промоције здравих навика, спорта и јачања везе између најмлађих становника и локалног фудбалског клуба.

„Дјеца су имала прилику да обиђу клупске просторије, друже се са фудбалерима, разгледају опрему и спортске реквизите, а највеће одушевљење међу њима је изазвао излазак на главни терен, гдје су, заједно са нашим играчима, дјечаци и дјевојчице са пуно радости шутирали лопту на гол и трчали зеленим тереном“, навео је Вићић.

Он је изразио задовољство посјетом и истакао да су дјеца будућа снага и у клубу и на трибинама и додао да су свим малишанима уручени пригодни поклони уз освјежење, како би им данашњи дан остао у лијепом сјећању.

04/08/2026

БЛАГА МАРИЈА - ПРЕСЛАВА ХРАМА У МИРОСАВЦИМА

У селу Миросавци код Лопара на дан Свете Марије Магдалене, у народу познате као Блага Марија, прослављена је преслава храма који је посвећен светој Петки Параскеви.

Литургију, која је служена у цркви у Миросавцима, је предводио протојереј-ставрофор Стево Јовић, уз саслужење свештенства лопарске и мачковачких парохија.

Након трократног опхода око светиње, и парастоса погинулим борцима Миросаваца и Милиног села у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, сломљен је славски колач.

На светковини се окупио велики број вјерника из Миросаваца и околних села, а присуствовали су и предсједник Скупштине општине Миленко Ристић, делегат из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Желимир Нешковић и савјетник начелника општине Лопаре Мирко Николић.

28/07/2026

НАЈАВА: ИЛИНДАНСКИ ДАНИ У МРТВИЦИ

За Илинданске дане у Мртвици је планирано низ свечаности и других активности које ће се одржати 1. и 2. августа 2026. године.

У суботу, 1. августа, у 9 часова биће служена литургија, након чега се у 11 часова наставља прослава крсне славе Удружења „Деспот Стефан Лазаревић“ Мртвица.

Такмичење у припреми котлића, котлићијада, одржаће се у дворишту основне школе са почетком у 14 часова, а након проглашења побједника и подјеле награда услиједиће народно весеље.

Вечерње богослужење заказано је за 18 часова, послије чега ће бити уприличено предавање о животу Светог Илије, док ће се у 19 часова у порти храма одржати смотра фолклора, на којој се очекује око 60 учесника из више фолклорних друштава.

Истог дана биће организовано и фамилијарно окупљање Аничића из цијелог свијета у Мртвици, што представља значајан догађај за цијело село.

У недјељу на Илиндан, биће служена литургија у 9 часова, након које ће бити служен парастос погинулим борцима протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, литија и заједнички ручак за све присутне.

Поподневни дио програма ће бити на игралишту, почиње у 15 часова и 30 минута, гдје ће бити одигране двије ревијалне утакмице поводом великог јубилеја и 50 година постојања Фудбалског клуба Слобода из Мртвице.

Званична прослава овог значајног јубилеја фудбалског клуба наставиће се у 19 часова донаторском вечером за све присутне уз пригодан пратећи програм. У оба дана ће у Мртвици бити организован вашар са низом забавних догађаја прилагођених за младе.

Организатори су упутили позив свим мјештанима и гостима да дођу, узму учешће у овим догађајима и, ако су у могућности, помогну око организације велике сеоске свечаности.