Otkucaj srca

Call Contact the establishment

Otkucaj srca O književnosti,poeziji,muzici,modi

Mira Stojković Stanojević,živim u Paraćinu,ul.Živke Petrović 7/3
Volim da čitam,da pišem i prozu i poeziju.Pišem kratke priče i pesme.

15/10/2026

TREBA MI TVOJ DAH

Teba mi tvoj dah,
u ove hladne jesenje dane,
onaj što greje iznutra,
prazne odaje moje duše,
što ulazi,
kroz pore moje kože,
dok mi u prste duvaš,
dok ih u dzepove,
svog kap**a kriješ,
da ih od vetra čuvaš.

Treba mi tvoj dah,
dok ležim sama,
u besanim noćima,
dok po prozoru,
uporno dobuje,
hladna, jesenja kiša.
a ja se umesto jorganom,
pokrivam gustom,
noćnom tamom,
tražeći rukom tvoj jastuk,
na kome više ne počiva,
tvoja glava.
Treba mi tvoh dah,
koji u mojim nedrima,
još uvek boravi,
u mojim sećanjima greje,
u snu kao i na javi,
onaj, što mi ponekad,
ispod pokrivača,
prste golica,
i što me podseća,
da ni ove jeseni,
neće me grejati dah,
onaj tvoj pravi.

Treba mi tvoj dah,
i kada sama, ulicama lutam,
i tvoj smeh,
kada mi se lišće,
u kosu uplete,
topli tvoj dah,
da se opet osetim živom,
i da opet iznova prihvatim,
da voljeno biće,
nokada ne gubiš.

13/10/2026

ZABORAV

Od iskre ljubavi, nastala je vatra,
goreo je oganj u grudima mojim,
besane sam noći, provodila sama,
svuda oko mene, beše teška tama,
vodila sam borbu, sa mislima svojim.

Odgovore nisam, ja mogla pronaći,
mislila sam da znam, šta toznači ljubav,
ovaj oganj vreli, što venama struji,
sve to nije ljubav, već je neka silina,
što želi izaći.

Kada nekom svoje, obećanje daješ,
moraš svojom čašću, svaku reč da braniš,
ne smeš svoju ljubav, tek tako da prodaješ,
moraš da je čuvaš i delima braniš,
ako nije tako, ti izdajnik postaješ.

Verovala ja sam, svakoj tvojoj reči,
zakletva je naša, za me‚ bila zakon,
čekala u nadi, radovala sreći,
da su tvoje ruke ,bile i moj zaklon,
u mojim očima, bio si svakog dana,
sve veći i veći,
bio si moj život i budućnost moja,
što ka sreći vodi.

Nije više važno ni koji je razlog,
što si srce svoje, poklonio drugoj,
što si otišao, ne rekavši zbogom,
kunem ti se, da sam mogla, preći preko toga,
krivicu ćeš kao krst svoj,
sam pred Bogom nositi,
ali,greh što učini u svojoj sramoti,
sigurna san ni sa Bog ti neće oprostiti.

Vatru naših duša, što goreše skupa,
gasio si gazeći je, nogama bez milosti,
u žar se pretvori, žar ljubavi naše,
a onda u pepeo , što će s‚lišćem jesenjim,
vetar bez milosti, putem raznositi.

Ali će pepeo, zauvek na licu ostati,
obeležen njime, bićeš život celi,
ni jedna te voda, ne može oprati,
sijaće na licu, sivi prah od izdaje,
sećaće te, da se ljubav ne prodaje,
žig na čelu tvome, zauvek će ostati.

Moja će se duša, napuniti mirom,
moći ću opet, da ponovo živim,
da slobodno svoj lik u ogledalu gledam,
da za svoju sudbu, nikoga ne krivim.
Zaborav će biti, sad‚moje spasenje,
od tebe i ljubavi što lažna je bila,
zaborav će reći, da sam sve to snila.

Autor Mira Stojković Stanojević

10/10/2026

ZOV LJUBAVI

Daljine su naše, satkane od tuge,
prekrila ih magla, što guši i steže,
noći su nam nestvarne,besane i duge,
hladni vetar u kostima, kao nožem reže.

Čujem kako dišeš i uzdah tvoj čujem,
moje bilo kuca u venama tvojim,
dok vrelinom duše, ka tebi putujem,
dozivaš me krikom u mislima svojim.

Snovi tvoji noćas su i snovi moji,
crno platno noći, naša je postelja,
dok paleta mašte u šareno boji,
izvor naših strasti i skrivenih želja.

Dahom svojim nežno, kožu mi miluješ,
ja mirisom požude, punim tvoja pluća,
u beskraju ljubavi, ka meni putujes,
dok zvezdano nebo, noćas nam je kuća.

Daljina nas noćas,više ne razdvaja,
u mislima našim, tela se spajaju,
svetlost mladog Meseca, noćas nas osvaja,
dok po nebu zvezde, imena nam šaaraju.

S‚ prvim zrakom sunca,novi dan se budi,
duše naše srećne,još bi da snivaju,
kosmičkoj ljubavi, nema ko da sudi,
dok se srca naša,noću dozivaju.

Autor Mira Stojković Stanojevi

06/10/2026

ČUVAJ DUŠU,DUŠO

Čuvaj dušu ,dušo,
za neka bolja vremena,
kad‚ promene dođu,
kad‚ sunce zasija,
kad‚ zemlju oboje,
sve boje jeseni,
a nebo posivi u boji kamena.

Čuvaj dušu, dušo,
da je ne ukradu,
ti zlotvori razni,
što zemljom hodaju,
uzimaju mnogo,
i srce iz grudi,
za uzvrat ti oni,
baš ništa ne daju.

Čuvaj dušu, dušo,
za nečije pesme,
za nekog što istinski,
voleti te ume,
što će vašu ljubav,
znati da odbrani,
i vazda je stavljati,
u rime i pesme.

Čuvaj dušu, dušo,
za sebe je čuvaj,
da ostane čista,
pred tobom i Bogom,
da s‚ ponosom hodiš,
ti,pogleda bistra,
da ne kane suza,
čak i kada moraš,
sreći reći zbogom.

A tada,kad dođe,
taj rastanak tužni,
ne žali ni za čim,
Bogu se zahvali,
što na zemlji beše,
podarena svačim,
što pred vrata Raja,
ides s‚ dušom čistom.

Čuvaj dušu, dušo,
kao biser morski,
kad‚ se školjka jednom,
zauvek zatvori,
neka sija biser,
kao kristal gorski.

Autor Mira Stojković Stanojević

za nekog što istinski,

04/10/2026

ČUVAJ DUŠU ,DUŠO

Čuvaj dušu ,dušo,
za neka bolja vremena,
kad‚ promene dođu,
kad‚ sunce zasija,
kad‚ zemlju oboje,
sve boje jeseni,
a nebo posivi u boji kamena.

Čuvaj dušu,dušo,
da je ne ukradu,
ti,zlotvori razni,
što zemljom hodaju,
uzimaju mnogo,
i srce iz grudi,
za uzvrat ti oni,
baš ništa ne daju.

Čuvaj dušu ,dušo,
za nečije pesme,
za nekoga što istinski,
voleti te ume,
što će vašu ljubav,
znati da odbrani,
i vazda je stavljati,
u pesme i rime.

Čuvaj svoju dušu,dušo,
za sebe je čuvaj,
da ostane čista,
pred tobom i Bogom,
da s‚ ponosom nosiš,
ti,pogleda bistra,
da ne kane suza,
čak i kada moraš,
sreći reći zbogom.

A tada kad‚ dodje,
taj rastanak tužni,
ne žali ni za čim,
Bogu se zhvali,
što na zemlji beše,
podarena svačim,
što pred vrata Raja,
ideš s‚ istom dušom.

Čuvaj dušu,dušo,
kada biser morski,
kad‚ se školjka jednom,
zauvek zatvori,
neka sija biser,
kao kristal gorski.

Autor:Mira Stojković Stanojević

04/10/2026

ŽIVOT JE ČUDO

Život je čudo,
koje se svakom,
jednom desi,
provedi ga ludo,
neznaš sta sve može,
posle da te snađe.
Kad te nešto smori,
kad te tuga nađe,
ne pomažu reči,
ne pomažu svađe.
Pogledaj u nebo,
odgovor potraži,
možda međ‚ zvezdama,
mesecu što stoji,
k‚o na noćnoj straži.
Neka misli tvoje,
prostranstvom lutaju,
osećanja tvoja,
nek‚ mirno plutaju.
Zaboravi brige,
obraduj se suncu,
čitaj dobre knjige,
bliske tvome srcu.
Zaljubi se opet,
nećeš da pogrešiš,
svaku nejasnoću,
poljupcem ti rešiš.
Sve je tamo prosto,
ljudi komplikuju,
zlim mislima svojim,
uzalud ga truju.
Samo jednu šansu,
Bog ti sada daje,
koristi s‚ merakom,
posle, šta je, da je.

Autor:Mira Stojković Stanojević

28/09/2026

NIKADA VIŠE

Što beše nekad‚ seća i radost,
prolaznost posta u treptaju oka,
nevinu dušu i pustu mladost,
proguta starost k‚o jama duboka.

Samo još sećanja, žive u nama,
slike se same, odnekud vraćaju,
drhtave ruke u duši drama,
a suze se same, niz obraz slivaju.

Zatreperi srce, ponekad samo,
na slikama starim, nasmejana lica,
bilo je lepo, samo to znamo,
dok život postaje, obična skica.

Vreme nam protiče neumitno,
prolaze leta, jeseni i zime,
i pitaš sebe šta je tu bitno,
da život što prolazi staviš u rime.

Sivi se oblaci, nad nama skupljaju,
k‚o nekada davno,
liju hladne kiše,
slike se same u album vraćaju,
dok usne šapuću,nikada više.

Autor Mira Stojković Stanojević

28/09/2026

NE ČEKAJ ME VIŠE

Večeras sam sama,
i pomalo setna,
u senci na zidu,
vidim tvoje lice,
opet se u meni,
odigrava drama.
Cela noć je prošla,
dogoreva sveća,
voštane se suze,
polako slivaju,
ja još uvek čekam,
napuštena sama.
Negde u daljini,
čujem zvona zvone,
sa zvonika starog,
odbrojava sate.
I dok duša moja,
još u meni jeca,
telo se opušta,
polako u san tone.
Dozivam te u snu,
molim da ne ideš,
ostani još malo,
bar dok zora svane.
Danu kradem vreme,
od noći je samo,
još malo ostalo,
sunce svojim zrakom,
najavi svitanje.
Dok otvaram oči,
na stolu je pismo,
pored njega stoji
i crvena ruža.
S‚ teškom mukom čitam,
šta u pismu piše,
"Odlazim zauvek,
ne čekaj me više"

Autor Mira Stojković Stanojević

28/09/2026

NE OKREĆI LEĐA ŽENI ŠTO TE VOLI

Ne okreći leđa, ženi što te voli,
ne ostavljaj je samu, da zauvek pati,
ostaće joj rana, koja večno boli,
to bi tvoje srce, moralo da shvati.

Ni ljutnja ni bes te opravdati neće,
postupci će tvoji, govoriti tebi,
ljubav njena beše, povod tvoje sreće,
sam ćeš jednog dana, presuditi sebi.

Svaka njena suza, boleće k‚o rana,
sećanje će svako, biti oštra strela,
tražićeš lepotu, nekih prošlih dana,
al‚ je ljubav vaša, kao ruža svela.

Kajanje ti više ne može pomoći,
proćiće još mnogo, tih besanih noći,
poželećeš samo, da se tebi vrati,
da očistiš savest, da možeš zaspati.

Ne okreći leđa, ženi što te voli,
zažalićeš jednom, što to nisi znao,
osetićeš i ti, kako silno boli,
obećanje lažno, koje si joj dao.

Bog nam samo jednu, pravu šansu daje,
da volimo srcem i dušom i telom,
opravdanje nema, onaj što se kaje,
obeležen biće tad‚ na svetu celom.

Autor: Mira Stojković Stanojević

27/09/2026

NEMA VIŠE VREMENA

Nema više vremena,
za neke isprazne priče,
za dane, koji samo liče,
na nešto, što je bila sreća.
Zato ga ne troši uzalud,
ostaće za tobom,
samo utrošen trud.

Nema više vremena,
za promašene ljubavi,
za propale ljude.
Izbriši iz sećanja,
i sve zaboravi,
jednog dana stvarno,
biće onaj pravi.

Nema više vremena,
za lazna prijateljstva,
za obećanja,koja se,
nikada ne ispune.
Zategni ponovo,
na staroj gitari strune,
i čućes pesmu,
koja oživljava.

Još samo malo,
vremena imaš,
za neke slatke sitnice,
za čašu vina
kad‚ zacvile,
violine žice.

Za osmeh i pogled,
koji ti šalje,
neko preko p**a.
Još samo malo,
da pospremiš,
nered svog života,
i zamoliš srce,
da više ne luta.

Nema više vremena,
za raskršća razna,
pri kraju smo p**a,
dok je čaša u ruci,
već napola prazna.

Autor;Mira Stojković Stanojević

Address

Ulica Živke Petrović 7/3
Paraćin
35250

Telephone

+38162417146

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Otkucaj srca posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Establishment

Send a message to Otkucaj srca:

Shortcuts

Share

Category