godine, i činili su ga bivši članovi školskog tamburaškog orkestra "Sićani Slavuji", osnovne škole "Dušan Radović". Odlučili smo da formiramo manji sastav, takozvanu tamburašku bandu, kako bi smo savladavali osnovne starogradske i narodne pesme, odnosno da stečeno iskustvo u školskom orkestru pokušamo da prikažemo u malo drugačijoj formi. Prve naše svirke i nastupi su bili vezani za naše porodice
i prijatelje, a kako se repertoar širio, tako su počele da pristižu i prve ponude oko našeg angažmana. Bili smo interesantni delom i zbog toga što smo bili veoma mladi, svi iste generacije, ali puni energije i želje da tek nedavno naučene pesme i kompozicije prikažemo širokom krugu ljudi. Ako se nešto usput i zaradi, tim bolje :-). Bitno je napomenuti da smo se trudili da radimo akademski, iz nota, da svaki ton bude na mestu, da svaki akord bude usklađen, da pevanje bude najmanje u dva glasa. Nismo se štedeli i uvek smo davali sve od sebe kako bi opravdali ukazano poverenje. Iako nam je svakako falilo iskustva, ljudi su u nama prepoznali tamburaški potencijal i bili smo rado viđeni na njihovim proslavama. Orkestar u sastavu ima tradicionalne tamburaške instrumente prim, bas prim, kontru, begeš i harmoniku, a po potrebi ili eventualnoj želji osobe koja nas angažuje, uključujemo i šestog člana (bas prim ili violinu).
